Gojaznost se slobodno može nazvati bolešću modernog društva i predstavlja ozbiljan zdravstveni problem. Ona je usko povezana sa nastankom šećerne bolesti, povišenim pritiskom, srčanim oboljenjima i artritisom. Ako bismo ukratko sumirali šta dovodi do gojaznosti to bi izgledalo ovako: pojačan unos hrane uz smanjenu potrošnju kroz fizičku aktivnost. Gojaznost je dostigla epidemijske razmere u razvijenom svetu (pre svega u Americi) ali polako u Srbiji primećujemo porast broja osoba koji imaju problem sa prekomernom telesnom težinom, što je naročito zabrinjavajuće u dečijoj populaciji. Kako objasniti ovu, da slobodno nazovemo, eksploziju gojaznosti? Jedan od razloga je pojačan unos visoko energetske hrane, posebno nezdrave hrane (brze ili junk food) koja je dostupna gotovo svugde. Sa druge strane viđamo sve manje dece u parkovima, na školskim terenima kako igraju fudbal, košarku ili tenis jer je većina kod kuće za kompjuterom. Možemo sa žaljenjem da konstatujemo da su loše (nezdrave) životne navike stigle i u naše krajeve.
Zašto osoba prestaje da jede na kraju obroka? Zato što je nadoknadila hranjive sastojke koji su bili u manjku. Metabolični signal, oslobođen iz unete hrane, putem krvi dospeva do mozga (tačnije hipotalamusa). Sitost je osećanje koje se javlja kada je glad zadovoljena. Osoba ponovo postaje gladna usled ponovnog pada hranjivih sastojaka. Sitost se javlja ubrzo nakon početka obroka te prema tome ne predstavlja jedini faktor koji kontroliše unos hrane. Apetit, odnosno želja za hranom je takođe uključen. On može dovesti do toga da osoba jede preko granice sitosti i može biti pojačan psihološkim faktorima kao što su misli ili osećanja.
Šta predstavlja osnovu redukcije telesne težine?
Niskokalorična dijeta, odnosno stanje kada potrošnja nadmašuje unos. Najbolji rezultat na duže staze daje dijeta sastavljena od uobičajenih namirnica u tačno određenim količinama. Mnoge gojazne osobe su sklone da probaju neke nove ili bizarne dijete. Sigurno ste mnogo puta čuli da je neka osoba po ko zna koji put na dijeti te se nameće misao da sama dijeta nije dovoljna kako bi se ostvario dugoročni cilj a to je stabilan gubitak telesne težine. Pojačana fizička aktivnost je bitan deo svakog tretmana gojaznosti. Vežbanje pomaže da se održi smanjena telesna težina.
CBT(kognitivno bihejvioralna terapija) ima svoje mesto kao dopunska terapija u tretmanu gojaznosti:
-pomaže osobi da kontroliše dijetu
-podstiče motivaciju za vežbanjem
-podstiče razvoj veština koje održavaju telesnu težinu
-menja sliku osobe o svom telu
-poboljšava samopouzdanje
-pomaže osobi da se nosi sa stresom
-pomaže da se postave realistični ciljevi za gubitak telesne težine i njeno održavanje
-pomaže osobama da uvide da koriste hranu kao način kontrolisanja neprijatnih emocija tipa depresije ili besa
Jedan od načina kojim sebi možete pomoći jeste putem osporavanja (odnosno proveravanja) samoporažavajućih misli kao npr.: “Ja moram da budem u mogućnosti da jedem šta poželim“ ili „Započinjem dijetu odmah posle praznika“. Posebnu prepreku predstavlja niska tolerancija na frustraciju koja se obično prepoznaje po rečenici „gubitak težine je težak“ što bi u stvari značilo “ja ne mogu da podnesem da gubitak težine bude naporan“. Ona se prevazilazi tako što ćete sebe dovesti do uvida da je ova misao nelogična jer vi ustvari već podnosite ono što tvrdite da ne možete podneti. Jedini dokaz koji bi govorio u prilog nepodnošenja bi bio kada biste umrli, što se priznaćete ne dešava.
Gubitak telesne težine je težak i ljudi ne pokušavaju da izgube težinu bez razloga. Najčešći razlog predstavlja želja da se promeni fizički izled i da se osoba oseća „manje debelom“. Ovakve osobe imaju veoma negativno viđenje sebe i obično ih je sramota da ih drugi vide u takvom „izdanju“. Sa druge strane neke gojazne osobe imaju manjak samopouzdanja. One vezuju telesni izgled sa samopouzdanjem te smatraju da je gubitak telesne težine jedini način da povrate izgubljeno samopouzdanje. Pravi korak u rešavanju ovog iskrivljenog verovanja jeste da prihvatite sebe kao nesavršenu i kompleksnu osobu, jer vas jedan aspekt (u ovom slučaju fizički izgled) ne određuje kao osobu u celini.
Korisna tehnika je i analiza koristi i štete, gde putem poređenja pozitivnih i negativnih aspekata problema (gojaznost) postajete motivisaniji da taj isti problem i rešite.
Svi znamo da ima toliko dobre i ukusne hrane, koja jednostavno mami da je probamo i ako se povedemo time da zadovoljimo trenutno ali kratkotrajno zadovoljstvo, imaćemo veoma brzo problem sa telesnom težinom. CBT nam pomaže da se fokusiramo na dugotrajno blagostanje odnosno kako da se odupremo ispunjenju trenutnih zadovoljstava.
dr Vukašin Perović
Literatura:
Shaw K, O’Rourke P, Del Mar C, Kenardy J. Psychological interventions for overweight or obesity. Cochrane Database of Systematic Reviews 2005, Issue 2.
Cooper Z, Fairburn CG. A new cognitive behavioural approach to the treatment of obesity. Behav Res Ther. 2001;39:499–511.
Kaplan, H. and Sadock, B. : Synopsis of Psychiatry, Tenth Ed., Baltimore USA, LWW 2010.
