Ljudi su skloni da u situacijama konflikta “skliznu” najčešće u dva oblika ponašanja. Agresivno, kada smo grubi prema sagovorniku, ne poštujemo njegove želje i zahteve, niti njegovu ličnost, ili pasivno gde se pred sagovornikom povlačimo i ne umemo da se zauzmemo za svoje želje i potrebe, a da ispoštujemo drugu stranu. Agresivni ljudi često viču, psuju i besni su, dok se pasivni ljudi iz straha povlače pred izazovima kako ne bi ugrozili drugu osobu ili jednostavno ne znaju adekvatan način kojim bi se izborili za svoj cilj. U slučaju agresivnog ponašanja vi osećate bes prema onima koji vas blokiraju u ostvarenju vaših ciljeva i pre pokušavate nekako da im naudite nego što pokušavate da dobijete ono što želite. Vi snažno verujete da drugi ljudi ne smeju na bilo koji način da vas osujete odnosno spreče u onome što želite. Emocionalno ste iskreni ali na neadekvatan način što često predstavlja ometajući faktor u odnosu sa drugim ljudima vezano za vaše ciljeve. Ponašate se aktivno i nametljivo. Vi u potpunosti sebe izražavate i često preterujete u tome. Osećate se pravdoljubivo i superiorno u odnosu na druge ljude i težite da ih obezvredite. Takođe možete osećati krivicu povodom vašeg neprijateljskog ponašanja. U slučaju pasivnog ponašanja vi nešto želite ali ne izražavate iskreno vašu želju ili ne preduzimate bilo kakav napor da dođete do toga što želite. Umesto toga, vi se okrećete indirektnim, pasivnim ili na neki način neiskrenim načinima delovanja. Često ne priznajete sebi šta stvarno želite a šta ne. Bespotrebno sputavate sebe i ponekad čak uskraćujete sebi neke od svojih bazičnih (osnovnih) potreba. Imate tendenciju (sklonost) ka emocijama anksioznosti, povređenosti i besa.
Zlatnu sredinu, i obično poželjan metod u dolasku do svog cilja predstavlja asertivno ponašanje. Asertivnost predstavlja izražavanje misli, osećanja i uverenja na direktan, iskren i adekvatan način bez ugrožavanja prava druge osobe. To znači da se ja borim za ostvarenje svog cilja, ali uz puno poštovanje drugih ljudi i njihovih potreba u tom procesu. Asertivno ponašanje podrazumeva zauzimanje za sebe, odbijanje nerazumnih zahteva i traženje onoga što želite. Agresivno ponašanje podrazumeva obezvređivanje druge osobe. Asertivno ponašanje je pozitivno, agresivno ponašanje je negativno.
Kako asertivno ponašanje izgleda?
Preporučuje se da se u asertaciji uvek kreće od sebe, tačnije da jasno kažete šta vi mislite, šta osećate, šta želite ili ne želite.
Osnovna poruka u asertaciji je:
- ja ovako mislim;
- ja se ovako osećam;
- ovako ja vidim situaciju,
- ja (ne) želim.
ova poruka opisuje osobu i izrečena je bez dominacije, ponižavanja ili degradiranja druge osobe, osoba štiti svoje pravo i poštuje pravo druge osobe, ova poruka se izražava svim kanalima komunikacije (verbalno i neverbalno).
Primeri asertivnog komuniciranja:
- Molim vas nemojte me prekidati.
- Možeš li mi tačno reći šta ti smeta u mom ponašanju?
- To je preskupo za mene, pokažite mi molim vas jeftinije haljine.
- Razumem da ti je potrebno društvo, ali meni ne odgovara da se vidimo danas.
- Ako me ne obavestiš do 8 uveče, ja ću napraviti druge planove.
- Mislim da si jako napredovala u pisanju izveštaja.
- Možeš li mi pozajmiti svoja kola na dan?
- Ne hvala… Zaista ne želim više torte… Molim vas ispoštujte me i nemojte me više nuditi.
- On se, po mom mišljenju, nije nekorektno ponašao prema vama.
- Volela bih da otvoreno razgovaramo o tvom kašnjenju.
Svaka osoba ima kapacitet da asertivno razgovara. I svaka osoba ima bazično asertivno pravo – a to je pravo da se zauzme za sebe. Međutim, jako je bitan način na koji to osoba radi, važno je da zaista misli ono što govori, da to bude autentično. Ne može neko ko je u stanju disfunkcionalnog besa razgovarati asertivno dok ne promeni osećanje. Jer ako osoba govori jedno a neverbalno manifestuje nešto drugo, može izgledati smešno, neozbiljno ili čak manipulativno. Dakle, asertivnost je stav. I to stav u koji duboko verujemo.
Evo još jednog primera kako asertivna komunikacija može da izgleda:
Sve vreme dok se trudite da asertivno dodjete do svojih ciljeva, vazno je da “slika i ton” govore isto. Neophodno je da vaša facijalna ekspresija, mimika i gestikulacija budu u skladu i da jasno govore o istom cilju.
Kako još izgleda asertivno ponašanje?
-Kada izražavate vašu želju da nešto ne uradite upotrebite odlučno „ne“. Ne ostavljate odluku na drugoj osobi i nemojte biti defanzivni.
-Pričajte čujnim i snažnim glasom. Izbegavajte kukanje, grube i optužujuće izjave.
-Odgovarajte što je moguće brže i kraće bez upotrebe dugih pauzi.
-Kada se od vas traži da uradite nešto nerazumno, tražite objašnjenje i pažljivo ga saslušajte. Kako smatrate da je adekvatno, predložite alternativno rešenje ili ponašanje koje biste vi radije koristili u određenoj situaciji.
-Iskreno izrazite vaša osećanja bez izbegavanja, napadanja drugih ili pravdanja svojih postupaka na defanzivan način.
-Kada izražavate nedopadanje ili neslaganje, pokušajte da drugoj osobi kažete tačno šta vam se ne dopada ili u čemu se ne slažete. Ne napadajte drugog, nemojte „lepiti etikete“ ili naglašavati da on ili ona zaslužuju da budu obezvređeni ili kažnjeni.
-Prepoznajte korisnost ja poruka umesto ti/vi poruka ali nemojte se ovog slepo držati jer nekada i ja poruke mogu sadržavati negativne nezdrave emocije. Na primer ako ste nezadovoljni ponašanjem prodavca možete ljutito reći „Osećam se jako iziritirano kada pokušavam da kupim suknju kod vas a vi se tako ponašate!“ ili možete reći smirenim tonom „Stvarno mi delujete napeto danas. Više mi se dopada vaš smireniji pristup.“ Prema tome, nemojte precenjivati vrednost ja poruka.
Na kraju ne zaboravite da u neprijatnim situacijama uvek postoji mogućnost izbora, odnosno način postizanja nekog cilja zavisi od vas. Mi predlažemo asertivan način.
dr Vukašin Perović
klinički psiholog Olivera Novaković
Literatura:
Ellis A., Tafrate R.C. (1997) „How to control your anger before it controls you“ Citadell Press Book
