Terapija prihvatanjem i posvećenošću

Terapija prihvatanjem i posvećenošću potiče od engleskog Acceptance and Commitment Therapy i skraćeno se izgovara ACT /ækt/ što znači “čin, delo”. Predstavlja jedan od novijih pravaca zasnovanih na punoj svesnosti (mindfulness) koji se pokazao efikasnim za širok spektar emocionalnih poremećaja i mentalnih bolesti. Tvorac ovog pravca jeste Stiven Hejs koji ACT razvija još od ranih 80-ih godina, ali je ACT popularniji postao tek od 2000. godine kada se većina psihoterapeuta i upoznala sa ovim pravcem.

ACT se ne slaže sa stavom da su zdravi/normalni ljudi samo srećni i zadovoljni nego pretpostavlja da su i procesi zdrave osobe često destruktivni i da stvaraju psihološku patnju. Međutim, cilj ACT-a nije smanjenje simptoma, upravo zato što ACT terapeuti veruju da sami pokušaji uklanjanja simptoma dovode do pojave psiholoških poremećaja. Naime, mnogi ljudi se obraćaju psihoterapeutima zbog problema koje imaju prilikom uspostavljanja kontrole u borbi sa raznim emocionalnim ili psihološkim poremećajima (depresija, anksioznost, opijanje, traumatska sećanja, nisko samopoštovanje, strah od odbijanja, bes, ožalošćenost, i tako dalje). U ACT-u nema pokušaja da se ovi doživljaji umanje, promene, potisnu, ili kontrolišu. Umesto toga, klijenti se uče da smanje uticaj neželjenih misli i osećanja kroz korišćenje strategije pune svesnosti. Takođe, da prestanu da se bore sa sopstvenim doživljajima, te da treba da im se otvore, dozvole im da ih obuzmu i da im se prepuste. A vreme i energija koji su bili utrošeni na borbu protiv i kontrolu se usmerava na preuzimanje akcije koje je vođena najdubljim vrednostima klijenata i koja rezultura u poboljšanju kvaliteta života.

Paradoksalo u ovoj psihoterapiji je to što se čovek ne trudi da ukloni svoje simptome, a oni ipak nestaju. Kako to? Pa upravo iz razloga što mi menjamo odnos prema svojim osećanjima i mislima na taj način da ih više ne opažamo kao preteće. Umesto toga, učimo da ih opažamo kao bezopasne, iako često vrlo neprijatne,  prolazne psihološke događaje. Ironično, kroz ovaj proces, ACT postiže smanjenje ili nestajanje simptoma, iako je to samo nusprodukt procesa, a ne cilj po sebi. Osnovna poruka ACT-a je prihvati ono što je izvan tvoje kontrole, i upusti se u akciju koja poboljšava i obogaćuje tvoj život.

ACT kao psihoterapija koristi 2 glavne grupe strategija – punu svesnost (mindfulness) i ponašajno aktiviranje (behavioral activation) u cilju učenja ljudi kako da žive u sadašnjosti,  prihvatajući život takav kakav jeste, i osnažujući ih za posvećeno delovanje u skladu sa ciljevima i vrednostima pojedinca. Takođe, ACT klijente uči kako da izgrade ili razviju psiholšku fleksibilnost koja olakšava nošenje sa neprijatnim i teškim životnim situacijama. Pored toga, kod klijenta gradi saosećanje prema sebi. Kao izlaz iz stanja psihološke patnje ACT nudi izbor pojedincu da živi život po vrednostima i ciljevima koje on vidi kao najvažnije.

Model na kom je zasnovan ACT usmeren je na šest jezgrovnih procesa (od kojih su prva četri zasnovana na punoj svesnosti a poslednja dva na ponašajnoj aktivaciji):

• prihvatanje – dozvoljavanje kognicijama, emocijama i telesnim senzacijama da dolaze i prolaze, bez borbe sa njima
• defuziranje – učenje opažanja kognicija (misli, predstava i sjećanja), emocija i telesnih senzacija takvim kakvi jesu, a ne onakvim kakvim se čine da jesu
• kontakt sa sadašnjim trenutkom  – sposobnost svesnog doživljavanja unutrašnjih i spoljašnjih događanja sada i ovde, sa otvorenošću, zanimanjem i bez automatskog fokusiranja na prošlost ili budućnost
• self kao kontekst  – dolaženje do transcendentalnog sebe i življenje u kontaktu sa svojom kontinuinuiranom svesnošću sebe, drugih i života
• vrednosti – otkrivanje šta je stvarnom meni najvažnije u životu
• posvećeno delovanje  – postavljenje ciljeva u skladu sa vrednostima osobe i odgovorno delovanje u pravcu postizanja tih ciljeva.