Šta je autizam?

Autizam zapravo predstavlja spektar poremećaja (ASP).

Odnosi se na grupu kompleksnih poremećaja u razvoju mozga i njegove osnovne karakteristike su:

• teškoće u društvenim interakcijama
• teškoće u verbalnoj komunikaciji
• teškoće u neverbalnoj komunikaciji
• ponavljajuća ponašanja

Ove karakteristike mogu biti ispoljene u različitom intenzitetu. Zbog toga,

postoji više podgrupa autizma:

1. autistični poremećaj

2. retov sindrom

3. dezintegrativni poremećaj u detinjstvu

4. pervazivni poremećaj koji nije drugačije specifikovan

5. aspergerov sindrom

Autistični spektar poremećaja (ASP) može biti povezan sa dodatnim problemima u koordinaciji pokreta, problemima sa pažnjom, kao i sa fizioliškim problemima (spavanje, gastrointestinalni sistem, itd).

Međutim, jako je važno naglasiti da je SVAKA OSOBA SA AUTIZMOM JEDINSTVENA.

Krase ih različite vizuelne, muzičke ili druge akademske sposobnosti (kao što su npr. matematičke). Veliki procenat (oko 40%) ima natprosečne intelektualne kapacitete. S druge određen procenat ljudi sa ovim poremećajem ima snažnije izražene smetnje i ne može da živi sam. Čak 25% osoba sa ASP-om ne može da se izražava rečima, ali komunicira na neki drugi način (npr.slikovno i slično).

Simptomi autizma izuzetno variraju od osobe do osobe a mogu se menjati i tokom života. Simptomi osobe mogu varirati od blagih uz koje osoba može da vodi samostalan i funkcionalan život (iako je ljudi nekada perciraju kao čudnu), do toga da ne može da se brine o sebi niti da govori.

Osnovni simptomi:

1. Društveni simptomi

• Bebe se razvijaju kao društvena bića kojima je neophodan odnos sa drugim ljudskim bićima. Od najranijeg uzrasta ona reaguju na druge ljude: smeju se, plaču, okreću ka ljudima ili njihovim glasovima, pokušavaju da ih dodirnu i slično
• Veliki deo dece sa autizmom ima teškoće u socijalnim interkcijama raznih vrsta koje su deo svakodnevnog životnog funkcionisanja
• U prvim mesecima života često se dešava da ne komuniciraju i izbegavaju kontakt očima
• Često odbijaju pažnju i na zagrljaje i maženje reaguju samo pasivno ne uzvraćajući iste
• Ukoliko se vežu za svoje roditelje deca sa autizmom tu vezanost ispoljavaju na poseban način – što roditelji jako teško prihvataju i često ne umeju da istumače na adekvatan način
• Deca sa autizmom teško tumače šta drugi misle i osećaju te su za njih suptilni društveni znaci poput osmeha, namigivanja, različitih izraza lica – enigma, stoga svet u kome žive za njih često može biti izuzetno zbunjujuć
• Deci i ljudima sa autizmom je teško da sagledaju svet iz perspektive drugog, stoga su im potezi drugih ljudi često neobjašnjivi i ne razumeju ih, i ne umeju da predvide ponašanja drugih ljudi
• Takođe, deca i ljudi sa autizmom često teško regulišu svoje emocije, zbog čega često možemo opaziti emotivno nezrelo ponašanje, izlive besa; Ovo se pogotovo pojačava kada se nalaze van svog strukturisanog sistema u okolini koja im je nepoznata kako funkcioniše, tada mogu “gubiti kontrolu” te se ponašati i fizički agresivno
• Zbog loše regulacije frustracije skloni su da povređuju sebe (lupaju glavu u zid, čupaju kosu, ujedaju se) ili manifestuju fizičku agresivnosti prema drugima; Ovo može predstavljati dodatni problem za uklapanje ljudi sa autizmom u društvo

2. Teškoće u komunikaciji

• Očekivano ponašanje (komuniciranje) deteta jeste da do prvog rođendana izgovara glasove, odaziva se na sopstveno ime, ume da pokaže šta želi a šta ne želi
• Neka deca sa dijagnozom autizma ne progovore čitav život
• Neka deca znake autizma ispolje kasnije te prvih nekoliko meseci komuniciraju ali kasnije prestanu
• Oni koji govore često to čine na specifičan način. Njihove rečenice sagovornicima često ne zvuče smisleno. Takođe, često ponavljaju određene reči ili fraze iznova (eholalija)
• Oni koji govore često mogu imati bogat vokabular, ali teško uspostavljaju dijalog sa drugim ljudima, te su često skloni da drže monologe o temama kojima su okupirani
• Loše razumeju govor tela, ne opažaju razlike u značenjima u tonu glasa, kao i apstraktno značenje poput na primer sarkazma i ironije
• Što se tiče same ekspresije osoba sa autizmom njihova mimika i glas su takođe često specifični. Na primer, mogu govoriti pevajući ili nalik robotima i slično

3. Ponavljajuća ponašanja

• Često su skloni da ispoljavaju neobične pokrete koji se ponavljaju (što može biti jako ili manje uočljivo)
• Izuzetno im je važna strukturiranost dana, stoga mala promena u rasporedu dnevnih aktivnosti može uneti veliku uznemirenost
• Red pruža stabilnost u svetu konfuzije
• Ponekad osobe mogu imati intenzivno izražene  preokupacije (opsesivno uče o određenu temu ili se javlja veliko interesovanje za brojeve, simbole i naučne teme)

Čulna obrada informacija ljudi sa autizmom

Mnoge osobe sa autizmom imaju neuobičajena reagovanja na čulne nadražaje, što znači da informacije koje dolaze spolja doživljavaju na drugačiji način. Ponekad mogu biti preterano osetljivi (hipersenzitivni) dok ponekad začuđujuće čak i na jake stimuluse ne reaguju (hiposenzitivnost). Na primer, zato ponekad ekstremno agresivno odreaguju čak i na nežan dodir ili sa druge strane, potpuno paradoksalno, ne reaguju na jak udarac. Različite stvari ih mogu uznemiravati od zvuka nekih mašina u kući, do šavova na odeći, dugmića i slično. Ponekad paradoksalno ima ne prija blaga stimulacija poput poljupca ali im prija snažan zagrljaj.

Suštinski je jako važno da sve situacije u kojima ima nepredvidivosti, odnosno gde nedostaje strukture za osobu sa autizmom mogu biti preplavljujući.

Emocionalni problemi osoba sa autizmom

Kako bismo bolje razumeli kako se ponekada među ljudima oseća osoba sa autizmom sledeći primer to najbolje pokazuje:

“Zamislite da ste u stranoj zemlji u kojoj se govori drugi jezik i koja ima znatno drugačija kulturološka pravila. Ukoliko bi se ljudi vrteli svuda oko vas a jezik, gestovi i znaci ne bi imali smisla, verovatno biste postali anksiozni. Ne biste mogli da zatražite pomoć niti iko da vam bilo šta kaže te bi anksioznost postajala sve veća”.

Svet osobe sa autizmom ponekad izgleda ovako, zato je neophodno puno podrške i razumevanja sa naše strane.

Posebne sposobnosti osoba sa autizmom

S druge strane osobe sa autizmom mogu posedovati neke specijalne veštine i sposobnosti. Čak se pojavljuje termin “savant” to znači da osoba ima razvijenu jednu ili više osobina do nivoa genijalnosti.

Ovo su neke od sposobnosti/darovitosti osoba sa autizmom:

• izražene vizuelne sposobnosti
• dobro razumevanje pravila i obrazaca
• izuzetno pamćenje detalja ili činjenica (datumi, forumule, statistike)
• dugotrajna memorija za stvari koje ih interesuju
• talenat za umetnost
• sposobnost dekodiranja
• matematičke veštine
• kreativno /drugačije rešavanje problema
• i drugi…

Šta svako od nas može učiniti kako bi pomogao detetu ili osobi sa autizmom?

1. Uključite ove osobe u svoje krugove prijatelja, pronađite zajednička interesovanja, ohrabrite ga da isproba novo i nemojte ih ignorisati !
2. Komunicirajte jasno, umerenom brzinom i kratkim rečenicama. Ne koristi dvostruke i dvosmislene govorne oblike. Ukaži mu kada postupa na neodgovarajući način. Budi istrajni i strpljivi !
3. Razumite njihovu specifičnost, i trudite se da poštujete njihove granice i čulnu osteljivost, teškoću snalaženja u nestrukturisanim situacijama. Pitajte ga/je je li dobro? Ako vam je ponašanje nejasno – pitajte osobu ili stručnjaka da vam pojasni. Ukoliko shvatiš šta je u pitanju – moći ćeš da pomogneš.
4. Poštujte razlike osoba sa autizmom. Svako od nas ima snage i slabosti. Ne plaši se. Pomozi mu u meri u kojoj mu je to potrebno. Takođe, i on/ona možda tebi može pomoći ukoliko je darovit za nešto.

Za kraj, pogledajte lep video o tome šta je autizam:

klinički psiholog Olivera Novaković

psiholog.oliveranovakovic@gmail.com

Literatura:

Brošura “Autizam govori” (autism speaks)