Poremećaji ličnosti predstavljaju grupu poremećaja za koje su karakteristični duboki i trajni obrasci ponašanja koji se manifestuju kao rigidna reagovanja na širok spektar životnih situacija. Kod osoba sa poremećajem ličnosti uočavaju se značajna odskakanja u sferi mišljenja, emocionalnog reagovanja i ponašanja od onoga što se opaža kao normalno u datoj sredini. Poremećaj se javlja u detinjstvu i razvija se kroz odrastanje osobe. Dijagnoza poremećaja ličnosti ne postavlja se pre 18. godine života.
Postoje 4 osnovne kliničke karakteristike koje su zajednične svim poremećajima ličnosti:
- nefleksibilan i maladaptivan odgovor na stres – ponavljajući (auto)destruktivni obrasci ponašanja
- teškoće u radu i ljubavi
- problemi u interpersonalnom kontekstu – zbog nedostatka empatije i nemogućnosti da sebe vide onako kako ih druge osobe vide
- sposobnost da se uvuku “pod kožu”
Histrionični poremećaj ličnosti potiče od reči histrion što znači glumac i odnosi se na kapriciozno, histerično i dramatično ponašanje. Ponašanje ovih osoba je upadljivo, prenaglašeno i koloritno. Češće se javlja kod žena. Ljudi sa ovim poremećajem su ekstravertni, šarmantni, koketni, često seksualizuju svoje relacije sa drugim ljudima. Međutim, takođe su i zahtevni, napadni, egocentrični i skloni besu. Oni teže da budu u centru pažnje i da su sve oči uprte u njih. Manipulativni su i zahtevni. U većini sfera u životu su suštinski površni, te ne znaju da objasne uzroke koji leže iza njihovih izbora (partnera, obrazovanja, profesije). Mehanizmi odbrane koje koriste jesu potiskivanje i disocijacija. Zbog toga su često nesvesni svojih pravih osećanja. Na prvi pogled mogu biti zanimljivi okolini, ali je brzo zamore. Sugestibilni su i lako potpadaju pod tuđi uticaj. Skloni su razvoju somatizacija i anksioznih poremećaja. Ponekada mogu razviti i depresiju.