Ljudsko ponašanje je uvek motivisano i usmereno ka nekom cilju, a taj cilj se ostvaruje u nekoj socijalnoj sredini u interakciji sa drugim ljudima. Šta nas to usmerava u pravcu nekog cilja?
Jedan od osnovnih motiva ljudskog ponašanja je princip zadovoljstva odnosno svi mi težimo maksimalnom mogućem zadovoljstvu uz istovremeno izbegavanje nelagodnosti. Vremenom se ovaj princip modifikuje životnim iskustvom tj. možemo naučiti da odložimo trenutno zadovoljstvo da bi kasnije doživeli veće ili pak da prihvatimo trenutnu nelagodnost da bi kasnije doživeli zadovoljstvo.
Bes se javlja kada smo osujećeni u ostvarivanju nekog svog cilja, odnosno kada naiđemo na prepreku.
Osujećivanje u ostvarenju nekog cilja u nama dovodi do frustracije iz koje se rađa bes. Nekada bes predstavlja adekvatnu reakciju na određenu situaciju i može biti samopomažući.
Sa druge strane disfunkcionalan bes se po teoriji racionalno-emotivno bihejvioralne psihoterapije (REBT) tretira kao negativna nezdrava emocija iz sledećih razloga: osoba je mentalno blokirana (ne može jasno da misli), ponašanje je disfunkcionalno (sprečava osobu da ostvari svoj cilj), postoje intenzivni telesni simptomi (ubrzan puls, povišen krvni pritisak) a na duže staze dolazi do psihosomatskih poremećaja više organskih sistema (pre svega kardiovaskularnog).
Kakve efekte ima izražavanje besa na naš društveni život? Pre svega dolazi do ugrožavanja i raskidanja važnih interpersonalnih veza, pošto je bes najčešće usmeren prema nama bliskim ljudima. U poslovnoj sredini dolazi do ugrožavanja odnosa sa kolegama, podrivanja vašeg uspeha na poslu, ometa vas da kvalitetno obavljate svoj posao. Bes takođe dodatno pogoršava neku već lošu situaciju – često nismo u stanju da sagledamo sve moguće opcije ponašanja u nekoj situaciji, nismo sigurni da li smo doneli pravu odluku, možemo žaliti za nečim što smo rekli ili uradili. Kad nas obuzme bes nismo u stanju da racionalno mislimo i adekvatno se ponašamo. Kada ohladimo glavu i prođe nas bes, u stanju smo da lakše sagledamo kako smo sve mogli bolje da reagujemo u nekoj neprijatnoj situaciji. Bes često rađa agresiju u drugim ljudima. Možda ćete nekad iskazivanjem besa postići da se neko povinuje našim željama ali vremenom iskazivanje sopstvenog besa u drugim ljudima rađa odbojnost i izbegavanje. Intenzivno i često iskazivanje besa može dovesti, kao što je pomenuto, do gubitka prijatelja i partnera, gubitka posla i ako pritom prebacujemo sebi za te gubitke možemo uvesti sebe u depresiju.
Imajući u vidu sve navedeno zašto se neki ljudi ne odriču besa?
Misle, da ukoliko napuste svoju agresivnu filozofiju nece moći da se izbore za stvari koje žele (postignu željene ciljeve). Možda žive u zabludi da pražnjenje besa smanjuje rizik po zdravlje? Ili možda smatraju da će to pražnjenje smanjiti intenzitet besa?
Upravo pražnjenjem svog besa dovodite sebe u opasnost od koronarne bolesti (oštećenje srca i krvnih sudova) a takođe učvršćujete takvo ponašanje umesto da (kako ste mislili) smanjite intenzitet besa. Kako se na nekog izderemo ili motorno ispraznimo (udaranje, šutiranje, šamaranje) možemo osetiti olakšanje. Upravo zbog toga, postoje velike šanse da to uradimo ponovo jer je stanjem olakšanja (koje je doživljeno kao prijatnost) potkrepljeno besno ponašanje.
Šta možete uraditi sledeći put kada osetite potrebu da praznite svoj bes?
Kao prvo, možete se uzdržati od istog (udaljavanjem od stimulusa koji izaziva bes ili izmeštanjem iz takve situacije) i nakon nekog vremena ćete primetiti kako vaše stanje telesne pobuđenosti jenjava a onda kada se smirite, možete naučiti načine da prekinete taj začarani krug besa.
Neko možete koristiti izbegavanje kao metod nošenja sa besom ali ni ovo nije dobra strategija.
Pre svega, izbegavanjem problema sve ste dalje od njegovog rešavanja. Oni neće magično nestati nego će samo još više narasti. Sa druge strane, ako koristite izbegavanje kao metod rešavanja problema vi gubite dragocenu priliku da nešto naučite iz te situacije, odnosno da izvučete pouke.
Često se dešava da okrivljujemo spoljne događaje za našu emociju besa, ali da li je to zaista tako?
Nije, jer da jeste onda bi mi svi reagovali isto na slične situacije a znamo da nije tako. Uzmite deset ljudi koji kasne na posao a upali su u saobraćajnu gužvu. Da li će svih deset biti besno? Naravno da ne. Neki mogu misliti „Ko dade dozvolu ovim idiotima? Sve bih ih poubijao!“ i time uvesti sebe u emociju besa. Drugi pak mogu misliti „Šteta što sam upao u saobraćajnu gužvu ali ovakve stvari se često dešavaju u Beogradu“ i biti nezadovoljni, ali smireniji. Ako ćete biti iskreni prema sebi, pa ni vi niste reagovali isto svaki put u sabraćajnoj gužvi, zar ne? Naša uverenja (misli) povodom situacija u najvećoj meri određuju naše emocionalne reakcije.
Koji su to okidači za bes?
Okidači za bes su situacije u kojima vas neko frustrira, omalovažava, neko krši vaša pravila, neko vas ne ceni dovoljno. Kada na ove okidače pridodate vaša apsolutistička (iracionalna, rigidna, nefleksibilna) uverenja (misli) tipa:
- „Ti ne smeš neopravdano da me optužuješ“
- „Ti moraš da se ponašaš onako kako ja mislim da treba jer ako to ne uradiš ti si jedan kreten“
- Ili u slučaju ego-defanzivnog besa (kada vas neko kritikuje) „Ti moraš da se ophodiš prema meni sa poštovanjem koje zaslužujem jer ako to ne uradiš ti si loš čovek“.
…vi uvodite sebe u emociju besa i disfunkcionalno ponašanje.
Kako promeniti ove nezdrave emocije i ponašanje?
Pre svega otkrivanjem ABC principa nastanka sopstvenog emocionalnog poremećaja (besa)
A – aktivirajući događaj (naše viđenje neke negativne životne situacije)
„Direktorka se odnosi prema meni sa nepoštovanjem!“
C – nezdrave, disfunkcionalne posledice koje mogu biti:
- emocionalne (bes)
- bihejvioralne (vikanje, mlataranje rukama, traženje “saveznika u borbi protiv direktorke”) i
- kognitivne posledice (planiranje osvete, precenjivanje stepena loše namere direktorke)
B – iracionalna (rigidna, nefleksibilna) uverenja:
„Ona ne sme tako da se ponaša i da me ne poštuje, đubre jedno!“
Kako u istoj situaciji možemo osećati takođe intenzivnu i negativnu ali zdravu emociju – nezadovoljstvo, bez mentalne blokade, disfunkcionalnog ponašanja ili telesnih simptoma?
Jednostavno otkrivanjem iracionalnih uverenja, njihovom proverom preko tri vrste argumenata
- Empirijski:“Da li postoji neki zakon koji govori da direktorka mora prema meni da se odnosi sa poštovanjem?“
- Logički:“ Da li iz moje želje da se direktorka prema meni odnosi sa poštovanjem logički sledi da tako mora biti?“
- Pragmatički:“Da li mi koristi da mislim na ovaj način?“
A zatim zamenom racionalnim (fleksibilna) uverenjima:
„Ja bih voleo da se direktorka prema meni odnosi sa poštovanjem ali ona to ne mora. Čak i ako se tako ponaša ona nije đubre nego jedno pogrešivo i nesavršeno ljudsko biće“
Savet za kraj:
- Prepoznajte kada mislite iracionalno u određenom trenutku
- Otkrijte i osporite iracionalno uverenje kojim se poremećaj održava
- Ne ponašajte se u skladu sa iracionalnim uverenjem
- Ponašajte se u skladu sa racionalnim uverenjem vežbajući ga
- Zapamtite da je za promenu potrebno uporno suprostavljanje iracionalnim uverenjima sopstvenim mišljenjem, emocijama i ponašanjem
Proces promene nije lak ali kada uvidite da vaše ciljeve možete ostvariti i na drugi, složićete se manje stresan način, moći ćete da se lakše nosite sa neprijatnim životnim događajima i da izađete kao pobednik na duže staze.
dr Vukašin Perović
Literatura:
Ellis A., Tafrate R.C. (1997) „How to control your anger before it controls you“ Citadell Press Book
