Tvorac transakcione analize je američki psihijatar Erik Bern (1910-1970). Erik Bern je bio učenik dva velika ego-psihologa Pola Federna i Erika Eriksona. Bernovo mišljenje u početku bilo je da je transakciona analiza bila jedan specifičan dodatak psihoanalizi, te da je za njeno korišćenje bilo neophodno imati dobro predznanje iz psihoanalize. Međutim, kasnije je odustao od ovog mišljenja i transakciona analiza postala zaseban psihoterapijski pravac.
Transakciona analiza obuhvata teoriju ličnosti i interpersonalne komunikacije ali je iz nje nastao i psihoterapijski metod. U početku je bila primenjivana kao grupna terapija, a posle se koristila i u ostalim kontekstima: individualnom, bračnom i porodičnom.
Strukturalna analiza. Jedan od osnovnih termina transakcione analize jeste Ego-stanje. Ono predstavlja usklađen sistem osećanja i određenih oblika ponašanja. Postoje tri ego stanja: Roditelj, Odrasli i Dete. Svaka osoba će u određenim trenucima u životu manifestovati ova stanja. Ego stanje Roditelja predstavlja pounutrene roditeljske figure. Ego stanje Odraslog jeste autonomna i objektivna procena realnosti. Ego stanje Deteta jesu namere i načini reagovanja koji su ostatak iz najranijeg detinjstva. Svaka ličnost se sastoji i od roditeljskih, odraslih i dečijih ego stanja.
Dete je jezgro kreativnosti, intuicije, spontanosti i uživanja. Odrasli je neophodan za adekvatno funkcionisanje u životu – on objektivno obrađuje podatke i mogućnosti, ali i usmerava aktivnost Roditelja i Deteta. Roditelj ima dve funkcije – jedna je opstanak vrste kroz stvarnu brigu o potomcima, a druga je automatizacija reakcija koja štedi vreme i energiju ljudima (radnja rutinskih zadataka – “radim nešto jer se to tako radi”). Stanja Roditelja, Odraslog i Deteta se razlikuju od stvarnih roditelja, odraslih i dece. To su uloge koje se u datom kontekstu preuzimaju. Svako od ovih ego stanja je neophodno za zdravu ličnost, tek kada dođe do poremećaja ravnoteže dolazi do pojave tegoba i bolesti.
Sledeći važan termin u transakcionoj analizi jeste termin transakcije, po kojoj je i dobila ime.Transakcija predstavlja, kaže Bern, jedinicu društvenog opštenja. Kada se dvoje ljudi nađu u komunikaciji, osoba koja prva verbalno ili neverbalno pokazuje da je primetila prisustvo druge osobe “emituje” transakcionu draž. Zatim osoba koja reaguje na to, čini ili govori nešto a to se naziva transakcioni odgovor. Najjednostavnije transakcije su one koje nastaju iz ego stanja Odraslih. Sledeće po jednostavnosti su transakcije Roditelj – Dete. Komunikacija teče bez problema sve dok su transakcije komplementarne odnosno u skladu sa prirodnim ljudskim odnosima. Normalna komunikacija biće prekinuta onog trenutka kada se pojave ukrštene transakcije. Primeri ukrštenih trasakcija su kada se draž odvija na nivou Odrasli – Odrasli a odgovor na nivou Dete – Roditelj ili Roditelj – Dete.
Primeri ukrštenih trasakcija:
Draž (odrasli odraslom): žena se obraća mužu: “Da li si možda video negde moju torbu?”
Odgovor (dete roditelju): muž odgovara ženi: “Što mene pitaš, uvek sam ja za sve kriv!”
ili
Draž (odrasli odraslom): žena se obraća mužu: “Da li si možda video negde moju torbu?”
Odgovor (roditelj detetu): muž odgovara ženi: “Pazi gde ostavljaš stvar nisi više dete!”
Da sumiramo, u komunikaciji dve osobe u igri je ukupno šest ego stanja (Roditelj, Odrasli i Dete jedne osobe i Roditelj, Odrasli i Dete druge osobe). Važno je takođe naglasiti da u komunikaciji kod jedne osobe istovremeno može biti aktivirano više ego stanja, pa u takvoj komunikaciji postoje i skrivene poruke. U tom slučaju govori se o skrivenim transakcijama.
Životni skript predstavlja scenario po kome ljudi kreiraju svoj životni put. On može imati tri oblika svesni, predsvesni i nesvesni. Stvoren jer različitim porukama koje roditelji i sredina ugrađuju u dete, i koje se kasnije kroz život vodi njima. Ponekad su ti obrasci toliko determinisani, da su život i postupci osobe potpuno predvidljivi. Stoga, transakciono analitička psihoterapija zastupa stav da je skript patološka tvorevina, a da je životni plan put kojim se kreće zdrava i autentična ličnost. Životni skript je formiran skriptnim odlukama koje nastaju prihvatanjem poruka roditelja ili detetovim pogrešnim tumačenjem sveta oko sebe koje pounutruje tumačeći ga kao tačno. Skriptne odluke mogu biti skriptne zabrane ili kontrazabrane. Skriptne zabrane najčešće se odnose na osporavanje osnovnih ljudskih prava deteta i dve najpoznatije su zabrana postojanja (“bolje da se nisi ni rodio”) i zabrana lične vrednosti (“ti si bezvredan”). Prva grupa dece u odraslom dobu mrzeće sebe, i ta mržnja će biti praćena željom za autodestrukcijom, pa čak i samoubistvom. Druga grupa će biti bazično niskog samopoštovanja i osećaće se kao bezvredno biće. S druge strane, kontrazabrane su roditeljske poruke kojima uslovljavaju dete, odnosno njegovo pravo na život i ljubav. Tako na primer roditelji mogu tražiti određene uspehe i karakteristike kod svog deteta, koje ako dete ne manifestuje, roditelji mu mogu uskratiti ljubav ili ga obezvređivati. Zato su ovi ljudi jako motivisani da budu takvi kakvi se očekuju da budu, ali ako u tome ne uspeju, osećaju se potpuno bezvredno ili kao da treba da umru. Dokle god osoba uspeva da funkcioniše i ostvaruje postavljene zadatke ona živi u kontraskriptu, ali onog trenutka kada ne uspe – aktivira se skript.
Igre su takođe jako važan termin u transakcionoj analizi. Ljudi često igraju igre. One predstavljaju nizove skrivenih komplementarnih transakcija koje su usmerene ka nekom ishodu, koje se često ponavljaju su manje ili više primetnim obrascima. Igre su u svojoj osnovi “nepoštene” i njihov ishod često može biti dramatičan. Bern je identifikovao veliki broj igara, sa primedbom da, nezavisno od toga kada, gde ili zašto ih neko igra, svaka igra teži veoma sličnoj sturkturi. Postoje uloge, pravila i ciljevi igre. U zavisnosti od broja ljudi igre mogu biti dvostruke (igraju ih dva igrača), trostruke (igraju ih tri igrača) ili mnogostruke. Iako sam termin igra zvuči zabavno, igre uopšte ne moraju biti vesele štaviše često su vrlo ozbiljne, i mogu imati teške posledice.
Na kraju, važno je pomenuti i četiri psihološke pozicije koje osobu vode kroz život i usmeravaju ga:
- Ja sam OK, ti si OK. Ovo je najzdravija životna pozicija i ona znači da se ja osećam dobro po pitanju sebe, ali se osećam dobro i kad su u pitanju druge osobe, smatram da su i one u redu.
- Ja sam OK, ti nisi OK. U ovoj poziciji ljudi misle dobro o sebi, ali druge vide kao loše ili oštećene, i naravno ova pozicija nije zdrava.
- Ja nisam OK, ti si OK. U ovoj poziciji osoba sebe vidi kao slabu ili lošiju, a druge vidi kao bolje od sebe. Ovakve osobe će biti sklone da prihvate zlostavljanje jer će misliti da ga zaslužuju.
- Ja nisam OK, ti nisi OK. Ovo je najgora pozicija, i ona označava da osoba ne doživljava samo sebe kao lošu nego i ostatak sveta.
Cilj transakciono analitičke psihoterapije jeste postizanje autonomije ličnosti kroz osvešćivanje i svesno korišćenje ego stanja u kojima smo, ali i korekcije starih odnosno usvajanje novih strategija koje koristimo kroz život. Autonomija se definiše kao svesnost, spontanost i kapacitet za intimnost.