Postoji mnogo teorija i istraživanja o ljubavi. Međutim, nijedna definicija nije potpuna niti nam može do kraja objasniti “šta je to ljubav?”. Ono što znamo jeste da nas ova emocija ponekad nagoni na najdivnije moguće poteze i podvige, ali da isto tako može dovesti i do najdestruktivnijih ponašanja ukoliko je praćena drugim negativnim emocijama od kojih je najčuvenija ljubomora.
Šta je ljubav ustvari?
Postoji više teorija o tome šta ljubav predstavlja. Definicije su varirale kroz vekove i discipline.
Nemački lekar i seksolog Rajkar fon Kraft-Ebing još 1886. godine izdvojio je pet tipova ljubavi: pravu ljubav, sentimentalnu ljubav, platonsku ljubav, prijateljstvo, i senzualnu ljubav. Čuveni američki psihoterapeut Albert Elis nekoliko decenija kasnije dodao je još neke vrste ljubavi rekavši da: “Ljubav uključuje mnoge različite tipove i nivoe afekcije kao što su bračna ljubav, roditeljska ljubav, porodična ljubav, religiozna ljubav, ljubav prema čovečanstvu, ljubav prema životinjama, ljubav prema stvarima, ljubav prema sebi, seksualna ljubav, opsesivno-kompulsivna ljubav,…i druge.”
Jedan od Elisovih savremenika C.S.Luis, teoretičar religije, posvetio je celu knjigu diskutujući o tipovima ljubavi. Pozivajući se na podelu antičkih filozofa, izdvojio je četiri tipa ljubavi:
- Afekcija/naklonost (“Storge”) – zasnovanu na prisnosti i snažnoj povezanosti viđenoj kod dece i roditelja. Ova vrsta ljubavi je “prijatna i tiha” i karakterišu je topla osećanja, međusobna podrška, i uživanje u provođenju zajedničnog vremena.
- Prijateljstvo (Philias) – karakterišu ga zajednička interesovanja, sličan način razmišljanja, ukusi, saradnja, međusobno poštovanje i razumevanje.
- Zaljubljenost (Eros) – za razliku od prethodno nabrojanih tipova ljubavi, Eros predstavlja mešavinu “slatkoće i terora”, i sadrži seksualnu komponentu koju je Luis nazivao “Venus”. Ovu vrstu karakterišu idealizacije i preokupiranost drugom osobom, ali navodi da je ovaj tip “kratkog veka”.
- Nesebična ljubav (Charity) – predstavlja ljubav bez očekivanja da nam se uzvrati, kao i željenje svega najboljeg za osobu koju volimo.
Jerdna od čuvenih teorija jeste:
Sternbergova triangularna teorija ljubavi
Sternberg je koncipirao svoju teoriju ljubavi na sledeći način – kao trougao, koji se sastoji od intimnosti, strasti i posvećenosti.
- Intimnost se odnosi na dominantno na emocionalnu komponentu i to topla osećanja, bliskost i povezanost.
- Strast se odnosi na na motivacionu komponentu, i sastoji se od nagona kao što su romantična i seksualna privlačnost, “konzumiranje” seksa…
- Posvećenost je dominantno kognitivna komponenta, i predstavlja i kratkoročnu odluku da jedna osoba voli drugu, ali i dugoročnu odluku da se ta ljubav održi.
Prema Sternbergu ove tri komponente se razlikuju po mnogim varijablama kao što su: stabilnost, svesna kontrola, iskustvo.
Tipovi ljubavne veze
Ove tri bazične komponente (intimnost, strast i posvećenost) se kombinuju i proizvode osam tipova ljubavi.
- Nepostojanje ljubavi – nema ni jednu od tri komponente, i većina naših odnosa sa ljudima koji nam nisu bliski je ovakva.
- Dopadanje – poseduje samo intmnost, ove veze su obično prijateljstva. Zasnovane su na toplim osećanjima, bliskosti i drugim pozitivnim emocionalnim iskustvima ali im nedostaje strast i posvećenost.
- Zaljubljenost – poseduje samo strast. Ona je snažna, dobro je opisuje sintagma “Ljubav na prvi pogled” i karakterišu je osećanja ekstremne privlačnosti i uzbuđenosti, a odsustvo stvarne emocionalne intimnosti i posvećenosti.
- Prazna ljubav – sastoji se samo od posvećenosti. Partneri su posvećeni jedan drugom, ali bez neke duboke intimnosti i strasti. Ovakva ljubav se obično viđa u dugim brakovima ili kod unapred ugovorenih brakova.
- Romantična ljubav – sastoji se od intimnosti i strasti. Ovi parovi su bliski i osećaju veliku fizičku privlačnost.
- Saosećajna ljubav – sastoji se od intimnosti i posvećenosti. Ovakva vrsta ljubavi karakteristična je obično za dugotrajna i posvećena prijateljstva. Postoji odluka da se partner voli i da se ostane posvećen toj vezi. Često se ogleda u “najboljim prijateljstvima” koja nisu seksualna ili u dugotrajnim brakovima u kojima je seksualna privlačnost izbledela.
- Nezrela/detinjasta ljubav – sastoji se od strasti i posvećenosti. Odnos i privrženost ovih partnera zasnovan je više na strasti nego na dubokoj intemnoj povezanosti. Ove burne veze često su nestabilne i gotovo stalno pod rizikom da se okončaju.
- Savršena/besprekorna ljubav – sastoji se od sve tri komponente: intimnosti, strasti i posvećenosti. Prema Sternbergu ovo je tip ljubavi ka kojoj ljudi obično streme i koja je jedina kompletna.
Međutim, kako u svakoj vezi ove tri komponente variraju, ni jedna veza ne potpada čisto u jednu kategoriju, nego oslikava kombinacije određenih kategorija.
Sledeća zanimljiva terorija ljubavi naziva se:
Boje Ljubavi
Razvio ju je Džon Alan Li i svaka vrsta ljubavi povezana je sa primarnom i sekundarnom bojom.
Prema Liju postoje tri primarne boje odnosno tri primarna stila ljubavi.
- Eros – predstavlja instenzivno emocionalno iskustvo nalik strasnoj ljubavi. Karakteristična za ovaj stil jeste trenutna i snažna atrakcija prema partneru. Ovaj tip ljubavnika privlače određeni tipovi partnera (određen fizički izgled) i sklon je da se zaljubljuje momentalno pa čak i u strance (često doživljava “ljubav na prvi pogled”), brzo postaje opsednut prijatnim mislima o individui, oseća snažnu potrebu da je u svakodnevnom kontaktu sa osobom i želi da ta veza bude posebna. U ovom tipu ljubavi seksualna komponenta je snažno izražena. Stoga pripadnici ovog tipa ljubavi brzo žele osobu seksualno, često stupaju brzo u seksualne odnose, i uživaju u iskazivanju naklonosti kroz seks.
- Ludus – je druga primarna boja ljubavi i predstavlja ljubavnu igru. Ljubavnik ovog tipa ljubav vidi kao igru koja se treba odigrati vešto, pa ponekad i sa više partnera. Ovakav ljubavnik nema dublje namere da uključuje svog partnera u dugoročne životne planove i plaše ga bilo kakvi znaci vezivanja, posvećenosti ili intenzivnijeg povezivanja sa partnerom. S obzirom na to da se plaše vezivanja, često izbegavaju svakodnevna viđanja, pri čemu smatra da su laži i manipulacije opravdane, te da partner treba da zadrži kontrolu nad svojim ponašanjem, uprkos njegovom/njenom ponašanju. Pripadnici/e ovog tipa, često nemaju određen tip osoba koji im se dopada, nego ih privlači širok spektar ljudi, i na seksualnu aktivnost više gledaju kao na zadovoljstvo nego na intenzivno emocionalno povezivanje.
- Storge – je treća primarna nijansa ljubavi. Li je opisuje kao ljubav koja nije budalasta, i podseća na Luisov koncept afekcije/naklonosti koji je stabilan i baziran na poverenju, poštovanju i prijateljstvu. Osoba, pripadnik ovog tipa, tretira svog partnera kao prijatelja, ali ne oseća prema njemu/njoj toliko snažnu emocionalnu i fizičku privlačnost koja nalikuje erotskom tipu ljubavi. Oni uživaju u razgovorima, zajedničkim interesovanjima pre nego u izražavanju direktnih osećanja, stidljivi su po pitanju seksa, i svoju pažnju iskazuju često na drugačije i to neseksualne načine. Za ovaj tip, ljubav je nastavak prijateljstva.
Kao i primarne boje, ovi primarni stilovi se mogu mešati i formirati sekundarne boje odnosno stilove ljubavi. I to su:
- Pragma – je kombinacija Storge i Ludus-a. Ovakav ljubavnik ima praktičan pogled na ljubav i traži osobu koja mu odgovara, odnosno koja mu je kompatibilna. Skloni/e su da kreiraju liste osobina koje je neophodno da partner poseduje kako bi bio odabran. Stoga često napuštaju partnere/ke koji ne ispune njihova očekivanja. Pragma nalikuje Storge-u ali je brža i sa dodatkom Ludus-a.
- Mania – je kombinacija Eros-a i Ludus-a. Maničnim ljubavnicima nedostaje samopozdanja karakterističnog za Eros kao ljubavni stil, i emocionalne samokontrole vezane za Ludus. Ovaj opsesivni ljubavni stil često karakterišu samoporažavajuće emocije, očajnički napori da pridobijemo partnerovu pažnju, i nesposobnost da kada nam partener iskaže pažnju mi zapravo poverujemo u nju. Manični ljubavnik/ca je očajan da voli i bude voljen, odmah po upoznavanju i zaljubljivanju zamišlja zajedničku budućnost sa budućim partnerom, želi da ga svakodnevno viđa, forsira partnera da mu pokazuje privrženost, ne veruje u partnerovu iskrenost i često su ekstremno posesivni/e. Ovaj ljubavni tip je iracionalan, ekstremno ljubomoran, opsesivan i često nesrećan.
- Agape – je kombinacija Eros-a i Storge-a. Nalikuje Luisovom konceptu nesebične ljubavi (charity) i predstavlja ljubav za koju je karakteristično davanje, nesebičnost, i neočekivanje da se to uzvrati ili nagradi. Tipičan predstavnik ovog stila veruje da su svi vredni ljubavi, i da je voljenje drugih dužnost zrele osobe. Ovakve osobe će se nesebično predati i posvetiti partneru, do te mere, da će se partnera odreći, ako procene da bi ga neko drugi više usrećio. Li je verovao da mnogi parovi teže da dostignu Agape ideal.
Postoje različita istraživanja koja govore o tome da žene postižu više skorove na ljubavnim stilovima kao što su Storge i Pragma, dok muškarci postižu više skorove na stilu Ludus.
Međutim, važno je znati da jedna individua retko poseduje samo jedan ljubavni stil. Takođe, i sami stilovi se menjaju u tokom života, ali i u zavisnosti od statusa i dužine veze.
Kasnija istraživanja bavila su se ispitivanjem ljubavi na sledeći način. Sakupljali su podatke direktno od ljudi – muškaraca i žena, o njihovim znanjima, uverenjima, stavovima, mentalnim reprezentacijama o konceptu ljubavi. Ovaj način istraživanja nazvao se prototipski način istraživanja ljubavi. Ovi istraživači pitali su ljude o ljubavi, kako je razlikuju od drugih koncepta (npr. dopadanja), kako konceptualizuju ljubav, te kako ove konceptualizacije i mentalne reprezentacije ljubavi utiču na njihova ponašanja.
Na kraju, zaključujemo, da ljubav svakako jeste važan sastojak života. Uzimajući u obzir pobrojane tipologije ljubavi, koje su samo “jedne od mnogih” zaključujemo da je priroda ljubavi multidimenzionalna te da postoje višestruki načini za voleti nekoga.
Ljubav je jedno zaista kompleksno iskustvo.
klinički psiholog Olivera Novaković
psiholog.oliveranovakovic@gmail.com
Reference:
- Lee, J. A. (1973). Colours of love: An exploration of the ways of loving. Toronto: New Press.
- Sternberg, R. J., & Barnes, M. L. (Eds.). (1988). The psychology of love. New Haven, CT: Yale University Press.
