Poremećaji ličnosti predstavljaju grupu poremećaja za koje su karakteristični duboki i trajni obrasci ponašanja koji se manifestuju kao rigidna reagovanja na širok spektar životnih situacija. Kod osoba sa poremećajem ličnosti uočavaju se značajna odskakanja u sferi mišljenja, emocionalnog reagovanja i ponašanja od onoga što se opaža kao normalno u datoj sredini. Poremećaj se javlja u detinjstvu i razvija se kroz odrastanje osobe. Dijagnoza poremećaja ličnosti ne postavlja se pre 18. godine života.
Postoje 4 osnovne kliničke karakteristike koje su zajedničke svim poremećajima ličnosti:
- nefleksibilan i maladaptivan odgovor na stres – ponavljajući (auto)destruktivni obrasci ponašanja
- teškoće u radu i ljubavi
- problemi u interpersonalnom kontekstu – zbog nedostatka empatije i nemogućnosti da sebe vide onako kako ih druge osobe vide
- sposobnost da se uvuku “pod kožu”
Osobe sa shizoidnim poremećajem ličnosti imaju trajne i duboke probleme u uspostavljanju ličnih odnosa sa drugima. Često su nesposobni da smisleno odgovore na ponašanje drugih ljudi prema njima. U odnosima sa drugim ljudima nisu u stanju da ispolje topla i nežna osećanja niti ljutnju. Oni su nezainteresovani za ostvarivanje kontakta sa drugim ljudskim bićima. Nemaju prijatelje ili ponekad imaju samo jednog. Mogu biti bliski sa životinjama. Ovakve osobe ne interesuju aktivnosti koje privlače i zadovoljavaju većinu ljudi. Najčešće su preokupirani svojim fantazijama i ostalim unutrašnjim sadržajima. Imaju skolnost ka bavljenju apstraktnim gde nije nužno emocionalno investiranje. Drugim ljudima deluju hladno, ravnodušno i ponekad ih se plaše.