Rađamo se i živimo u svetu u kome je unapred prihvaćena činjenica da je celokupni ljudski rod podeljen na muškarce i žene. Ova unapred definisana stvarnost, onemogućava nas u tome da šire shvatimo kako različite seksualnosti, tako i razlike u rodnim identitetima, stoga je od izuzetne važnosti shvatiti razliku pola i roda.
Pol vs Rod
Pol osobe je biološka činjenica, konstatovana najčešće pri samom rođenju, pre svega na osnovu genitalne anatomije ili fiziološko – organske razlike i određujemo ga kao muški ili ženski. Dok je sa jedne strane pol biološka datost, rod predstavlja društveno-kulturno tumačenje muškog ili ženskog pola. Rod, drugim rečima, jeste naša interpretacija anatomije i biologije, koja ima svoje posledice u svakodnevnom životu svih nas. U zavisnosti od toga da li ste muškarac ili žena, bićete socijalizovani, vaspitani i tretirani na poseban način, kako u porodici tako i u svim drugim društvenim institucijama. Uzmimo kao primer prve razlike koje pravimo u zavisnosti da li je novorođenče dečak ili devojčica. Ako je u pitanju dečak, odeća koju kupujemo bebi biće plava, igračke će takođe biti „tipično“ muške – vozovi, automobili, puške, pištolji ili lutkice akcionih heroja. Ukoliko je u pitanju devojčica, odabir odeće svešće se na „ženstvene“ boje poput roze ili crvene, dok će se od igračaka uzimati lutke, kuhinje ili druge igračke koje treba da ih prirpeme za uloge majki i domaćica.
No, da li su pol i rod kategorije između kojih može stajati znak jednakosti?
Krajem 60tih godina psihijatar Robert Stoler definisao je razliku ove dve kategorije. Prema Stoleru pol ima svoje fiziološke ili anatomske odlike, odnosno, njegov sadržaj je biološki, dok je sa druge strane rod obeležen psihološkim sadržajem koji se odnosi na ponašanje, osećanja i mišljenje neke osobe. Rod se odnosi na pojmove muškosti i ženstvenosti stoga je on je psihološka kategorija, kulturni konstrukt. Za razliku od njega, pol se odnosi na isključivo biološku datost pojmova muškarac i žena. Baš kao što je i Stoler primetio, poklapanje roda i pola nije nužno svojstvo svake individue. Ako je beba rođena kao devojčica, ne znači da će u psiho-seksualnom smislu pokazivati odlike ženskosti – odnosno da će se ponašati i definisati kao devojčica, kao i da će nužno biti heteroseksualne orijentacije u toku svog života.
Rod, kao društveno konstruisana kategorija, zavisi kako od kulturnih predstava o polu koje ima neko društvo ili zajednica, kao što zavisi i od samoidentifikacije neke osobe. Kao važna dimenzija čovekove ličnosti, rod nastaje u interakciji individue sa društvenim okruženjem, i ima svoje posledice na celokupni život individue. S obzirom na to da je rod društveni konstrukt, on se kreira i reprodukuje kroz niz svakodnevnih praksi i društveno određenih i očekivanih ponašanja. Dok se dečacima dozvoljavaju grublje igre i toleriše nemirnost, devojčice se uče lepom ponašanju i brizi za druge, kao što se od njih očekuje, da kada porastu imaju izgled, manire, aktivnosti i oblačenje u skladu sa svojim rodom.
No šta ćemo sa slučajevima kada se pol i rod ne poklapaju, odnosno kada se muškarci ponašaju ili identifikuju kao žene i obrnuto?
Uloge koje nam društvo nameće i kojima nas uči, s obzirom na to da li smo rođeni kao muškarci ili žene, mogu se prisvojiti i reprodukovati u skladu sa očekivanjima, ali takođe, može doći do nepodudaranja rodne uloge koju „odigravamo“ sa polom koji nam je pripisan. Ono što društvo ili zajednica primećuju kao „pogrešno“ odigranu rodnu ulogu, zavisi pre svega od toga kako se posmatrana osoba definiše. Rodni identitet koji će osoba sebi pripisati ne mora se podudarati sa onim koji joj je nametnut u odnosu na njen polni identitet. Takođe, polni identitet ne mora biti u saglasnosti sa onim kako se osoba oseća. Slučajevi transeksualnih i interseksualnih osoba svedoče o mogućnosti pogrešnog pripisivanja polnog identiteta na rođenju deteta.
Transseksualne osobe – osobe kod kojih se polne karakteristike i polni identitet (odnosno njihovo identifikovanje sopstvene polnosti) ne poklapaju. Reč je o osobama sa osećajem da su rođene u „pogrešnom telu“, te najčešće imaju potrebu za hirurškom i hormonalnom intervencijom (period tranzicije), kojom usklađuju svoju postojeću telesnost sa svojim osećajem iste. Kada je reč o transseksualnim osobama postoje dve kategorije – MTF (male to female) reč je tranziciji iz muškarca u ženu ( ovim osobama se pripisuje muški pol i muška rodna uloga, dok se ove osobe osećaju polno kao žene) i FTM (female to male) reč e o tranziciji iz žene u muškarca (osobama se pripisuje ženska polnost i šenska rodna uloga, dok se ove osobe identifikuju i osećaju kao muškarci).
Interseksualne osobe – reč je o osobama koje su rođene sa dvojnim fiziološkim karakteristikama i muškog i ženskog pola. Osobe koje imaju XX hromozome, mogu imati organ koji je poput falusa, dok osobe sa XY hromozomima mogu imati vaginu namesto penisa. Interseksualnost je pojava koja se javlja u veoma širokom spektru, jer sam pol (kao i njegovo određivanje) zavisi kako od izgleda genitalija tako i od hromozoma, hormona, polnih žlezda, etc.
Ljudi se ne rađaju kao muškarci ili žene, već se kao takvi tumače. Ideja polnog dimorfizma, posebno se dovodi u pitanje kroz pojavu interseksualnih osoba (kolokvijalno hermafroditizma). Sa druge strane samoidentifikacija nekih osoba kao transrodnih ili nerodnih (rodno neutralne osobe), dovodi u pitanje kategoriju roda kao čvrsto određene i konačne odrednice.
Podeljenost sveta na muškarce i žene, čiji je odnos definisan heteroseksualnom matricom, predstavlja posledicu usađenog shvatanja „normalnosti“ u našim kulturnim normama. Međutim, ukoliko se vratimo na razumevanje pola i roda, shvatićemo da polni odnosno rodni identitet, a odatle posledično i seksualna orijentacija, može imati niz varijeteta. Priča o „normalnosti i devijantnosti“ mora se zameniti pričom o „varijetetima i različitosti“, na šta nas upućuje sama fiziološka raznolikost naše vrste.
Filozofkinja M.Lojpur
