1siz

Da li imamo potpunu kontrolu nad našim vremenom? Da li koristimo naše vreme na najbolji mogući način (najefikasnije)? Da li izvršavamo obaveze u vremenu koje je za nas poželjno da ih izvršavamo?

Dok nad nekim faktorima nemamo kontrolu (npr.čekanje u redu u pošti, čekanje javnog prevoza, saobraćajna gužva) nad drugim imamo znano veću kontrolu. Neki od nas koriste svoje vreme na najefikasniji način dok većina nas odlaže obaveze.

Šta znači reč prokrastinacija?

Najjednostavije rečeno odlaganje za sutra ili neki drugi dan nečega što je u našem interesu da obavimo danas.

Prokrastinacija ima tri glavne odlike:

  1. zadatak (obaveza) koji je u našem interesu da obavimo
  2. vremenski okvir u okviru kojeg je bi bilo važno da delujemo
  3. odlaganje obaveze za neko drugo vreme

U prokrastinaciji takođe spadaju sledeća odlaganja izvršavanja obaveza:

  • do poslednjeg mogućeg trenutka („u poslednjem minutu“)
  • posle dogovorenog roka
  • obaveza se ne izvršava uopšte

Svi smo mi u nekom trenutku svog života prokrastinirali, recimo kada smo platili račune u poslednjem trenutku, poslali seminarski rad na dan isteka dogovorenog roka. Prokrastinacija predstavlja veliki problem ako je dugotrajna i ako se odnosi na više sfera života osobe.

U kojim to oblastima mi prokrastiniramo?

  • briga o sebi (lična higijena, zdravlje, finansije, uslovi stanovanja)
  • sopstveni razvoj (razvoj ličnih interesa, napredovanje na poslu, sticanje novih kvalifikacija i proširivanje znanja)
  • poštovanje obaveza prema drugima

Postoje dva tipa hronične prokrastinacije:

  1. specifična (kada dugotrajno odlažete obaveze u jednoj oblasti dok u drugim ne odlažete) npr. odlaganje spremanja ispita i
  2. opšta (kada odlažete obaveze u više važnih oblasti vašeg života više godina i kada trpite posledice odlaganja)

Hronična prokrastinacija ima visoku cenu – povezana je sa depresijom, anksioznošću, samookrivljavanjem, slabim ocenama, negativnim globalnim samovrednovanjem.

Dobra vest je da možete pobediti oba tipa hronične prokrastinacije a loša je da ne postoji jednostavan način da to uradite.

Hronična prokrastinacija je po definiciji loša navika, a navike se lako ne menjaju odnosno potrebno je izvesno vreme. Da biste promenili nešto kod sebe potrebno je pre svega da prihvatite ovu činjenicu iako vam se možda ne dopada. Nakon toga samo treba da se pridržavate sledeće 4 faze:

  1. Svesnost – da vi u stvari prokrastinirate
  2. Ponašanje usmereno ka cilju-želja da uradite zadatak koji odlažete
  3. Posvećenost – podnošenje kratkotrajnih neprijatnosti (diskomfora) zarad dugotrajnih koristi
  4. Upornost – u pridržavanju novih strategija rešavanja problema (antiprokrastinacija)

Vi već posedujete navedene osobine, samo treba da ih primenite u poljima gde prokrastinirate kako biste živeli efikasniji i zadovoljavajući život umesto onog baziranog na odlaganju obaveza, izbegavanju i samoobmanjivanju.

Ono što je zajedničko za sve osobe koje odlažu obaveze jesu emocionalni problemi.

Oni se najlakše rešavaju kroz REBT (racionalno emotivno bihejvior terapiju) preko ABC modela kroz sledeći primer:

A (aktivirajući događaj): spremanje ispita

Ka (kritički aspekt odnosno ono povodom čega ste najviše uznemireni): mogućnost da ne budete motivisani

Bi (iracionalno uverenje): Moram biti motivisan da bih spremio ispit. Ako nisam motivisan ja ne bih mogao da podnesem spremanje ispita.

C (posledice): nervoza (anksioznost), izrazita iritabilnost, neproduktivno razmišljanje o ispitu, odlaganje spremanja ispita.

Na ovom primeru možete videti kako naša uverenja (Bi) povodom  aktivirajućih događaja (A) dovode do negativnih posledica u vidu nezdrave emocije (anksioznost), disfunkcionalnog ponašanja (iritabilnost, odlaganje) te da je kritična tačka promena iracionalnih uverenja koja održavaju prokrastinaciju u racionalna.

Za pomenuti primer racionalno uverenje bi moglo da glasi ovako: Ja bih voleo da budem motivisan pri spremanju ispita ali ne moram. Čak i ako nisam motivisan ja mogu da podnesem spremanje ispita i za mene bi vredelo da istrajem u tome ako mislim da ga položim.

Od koristi može biti i pisanje kratkoročnih i dugoročnih posledica odlaganja spremanja ispita.

Bilo bi poželjno da prvo savladate emocionalni problem (u navedenom primeru anksioznost) a kasnije da pređete na rešavanje praktičnog problema (odlaganje spremanja ispita) pre svega zato što vas emocionalni problem ometa da rešavate praktični odnosno ne možete jasno da razmišljate, vaše ponašanje nije usmereno ka cilju, vaša motivacija nije adekvatna, imate izražene telesne simptome (lupanje srca, preznojavanje, „knedla u grlu“). Slikovito prikazano to bi izgledalo ovako

monkey business

 

 

Da biste promenili lošu naviku kao što je prokrastinacija potrebno je mnogo da radite. Problem izbegavanja/odlaganja obaveza se jedino može rešiti suprotnom akcijom-radom i rešavanjem obaveza.

To se postiže otkrivanjem iracionalnih uverenja koja započinju i održavaju prokrastinaciju, osporavanjem tih uverenja i njihovom zamenom racionalnim uverenjima, zatim sledi postavljanje ciljeva i podnošenje teškog rada sopstvene promene. Potrebno je „samo“ da počnete.

dr Vukašin Perović

                                                                                                                                                                                                                                                   perovic.vukasin@gmail.com

Literatura:

Dryden, W. (2000). Overcoming procrastination, London: Sheldon Press.

Knaus, W. J. (1993) Overcoming procrastination  In M. E. Bernard & J. L. Wolfe (Eds.), The RET resource book for practitioners. New York: Albert Ellis Institute for REBT.

Neenan, M. (2008). Tackling procrastination: A REBT perspective for coaches. Journal of Rational-Emotive Behavioural Therapy, 26, 53-62.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *