Priručnik za prevazilaženje nezdrave ljubomore

Sama reč ljubomora potiče od latinske reči zelus što znači strast. Ona je  je jedna od najsnažnijih i najbolnijih emocija, a pored toga može biti i “smrtonosna”. Neka istraživanja govore da je ljubomora treći po redu uzrok velikog broja ubistava koji se događaju u svetu a vodeći uzrok kada su u pitanju ubistva bračnih partnera. Ova emocija izaziva jako mnogo patnje.

Teorija racionalno emotivno bihejvioralne terapije (REBT) govori o postojanju zdrave i nezdrave ljubomore.

Zdrava ljubomora

Zdrava ljubomora je ona koja doprinosi očuvanju veze. Ovakva ljubomora  najviše liči na “žar” ili strast koja doprinosi očuvanju veze, ali bez da opterećuje samu osobu ili njenog partnera. Ona može biti simpatična i šarmantna i pokazuje da je osoba autentično zainteresovana za svog partnera. Međutim, ona ni na jedan način nije ugrožavajuća. S druge strane, nezdrava ljubomora je emocija koju karakterišu stalne ruminacije (neprestano bavljenje) partnerovom (ne)vernošću i ponašanja koja frustriraju i samu osobu ali i njenog partnera (agresija, proveravanje, praćenje, zabrane…i slično). Zdrava ljubomora sastoji se od brige za svog seksualnog partnera i snažne želje tj preferencije da se partner uzdrži od snažnijeg emocionalnog uplitanja sa drugima. Ova emocija dovodi do emotivno-seksualnih problema, ali ne tolikih da drastično remete kvalitet veze niti život partnera.

Nezdrava ljubomora

S druge strane, nezdrava ljubomora, često je praćena izrazitim osećajem nesigurnosti, anksioznosti, hostilnosti, samo-sažaljenja i depresije. Te je često fatalna za kvalitet veze (Ellis, 1995). Prema REBT teoriji nezdrava ljubomora se sastoji od zahteva da osoba koju volimo apsolutno ne sme, pod bilo kojim uslovima, postati emocionalno povezana sa drugima i zbog toga nam uskratiti ljubav, seks ili interesovanje (Ellis, 1996).

Kako bismo bolje razumeli mehanizam nastanka ove teške emocije razložićemo je na komponente. I to kroz model racionalno emotivno bihejvioralne terapije (REBT).

REBT teorija počiva na činjenici da nas ne uzbuđuju sami događaji, nego načini na koje mislimo o određenim događajima.

 

Osnova REBT-a jeste ABC model koji funkcioniše na sledeći način:

A – aktivirajući događaj

B – uverenja koja osoba ima o aktivirajućem događaju koja mogu biti racionalna i iracionalna

C – posledice (emocije, kognicije i ponašanja) koje mogu biti zdrave i nezdrave i zavise od uverenja (B)

 

Kako ovaj model izgleda na primeru ljubomore?

 

A – aktivirajući događaj

Aktivirajući događaji jesu početak ljubomore. Oni mogu predstavljati stvarne događaje ili naše zaključke o tim događajima. Zaključak (inferencija) o nekom događaju je naša slutnja o tome kako su se stvari zaista odigrale – ali ona prevazilazi informacije koje su nam dostupne. Upravo zbog toga naši zaključci mogu biti tačni i netačni. Važno je imati u vidu da mi često reagujemo u skladu sa iskrivljenim zaključcima kao da su tačni. Stoga je važno da izgradimo odnos prema sebi koji je takav da smo u stanju da preispitujemo i sopstvene zaključke – jer i naš mozak je pogrešiv aparat.

Primer 1.

Jovan i Sanja su godinama u vezi. Nalaze se na rođendanskoj žurci svoga prijatelja. U jednom trenutku Jovan odlazi do toaleta, i kada se vrati zatiče Sanju kako razgovara sa strancem i smeje se na njegove viceve. Jovan primećuje šta se događa i misli u sebi (ili zaključuje) da se Sanja šali sa tim čovekom i ne pomisli ništa više od toga.

Primer 2.

Marko i Zorana su takođe par koji je godinama u vezi, takođe su na žurci svog prijatelja, i događa se potpuno ista stvar. Marko odlazi do toaleta a kada se vrati zatiče Zoranu kako razgovara sa strancem i smeje se na njegove viceve. Kada je to video Marko počinje da misli u sebi kako ona želi da ode sa tim Zorana drugim muškarcem. Ovo je zaključak (inferencija) koju Marko ima a koja prevazilazi ono što možemo da zaključimo na osnovu činjenica kojima raspolažemo. Stoga, zaključiti samo na osnovu toga što se Zorana smeje sa drugim muškarcem, da želi da ode sa njim – je vrlo verovatno netačan zaključak. Međutim, ako zamislimo, da je Zorana u svojoj prošlosti bila sklona da ode sa drugim muškarcima, a da je to obično počinjalo tako što se smeje sa njima, onda bi Markov zaključak verovatno bio tačan jer je zasnovan na prethodnim Zoraninim ponašanjima. Zato, ako Zorana nije imala ovakvo ponašanje ranije, Marko je vrlo verovatno doneo pogrešan zaključak.

Zašto je ovo važno?

Zato što ljubomorni ljudi imaju tendenciju da donose zaključke o svojim partnerima koji nisu zasnovani na prethodnim dokazima iz života. Što je još gore, oni svoje zaključke tretiraju kao ultimativne istine i često izvrću nove informacije da bi bile u skladu sa njihovim iskrivljenim zaključcima o (ne)vernosti partnera.

 

B – uverenja

Po teroriji REBT-a, kao što smo već rekli postoje dva tipa uverenja: racionalna i iracionalna.

Racionalna su: fleksibilna (neekstremna), vode mentalnom zdravlju i omogućavaju čoveku da se ide ka ostvarenju svojih ciljeva, u skladu su sa realnošću i logična su.

Postoje 4 vrste racionalnih uverenja:

  1. Preferencije (želje)Želim da moj partner bude zaniteresovan samo za mene, ali on to ne mora biti.
  2. AntiužasavanjeBilo bi jako loše da je moj partner zainteresovan za drugu osobu, ali to ne bi bio kraj sveta.
  3. Visoka frustraciona tolerancijaBilo bi za mene teško da tolerišem da je moj partner zainteresovan za drugu osobu, ali ja bih to mogao/la da podnesem.
  4. Bezuslovno prihvatanje – koje ima dve vrste:
    1. Bezuslovno prihvatanje sebeAko bi moj partner bio zainteresovan za neku drugu osobu, to ne bi govorilo da sam ja manje vredna. Moja vrednost je konstantna, i ona ne varira u zavisnosti od toga da li je moj partner zainteresovan za neku drugu osobu.
    2. Bezuslovno prihvatanje drugihAko se mom partneru dopada druga osoba, on zbog toga nije pokvaren čovek. On je smao pogrešivo ljudsko biće, koje radi nešto što je iz moje perspektive pogrešno.

Nasuprot racionalnim stoje iracionalna uverenja koja su kvalitativno potpuno drugačija:

  1. Zahtevi ili moranjaMoj partner mora biti zainteresovan samo za mene!
  2. UžasavanjeBilo bi užasno da je moj partner zainteresovan za neku drugu osobu!
  3. Frustraciona netolerancija – Ne bih podnela da je moj partner zainteresovan za neku drugu osobu!
  4. Obezvređivanje – koje ima dve vrste:
    1. Obezvređivanje sebeAko bi moj partner bio zainteresovan za drugu osobu to bi dokazalo da sam ja manje vredna.
    2. Obezvređivanje drugihAko bi moj partner bio zainteresovan za drugu osobu to bi dokazalo da je on pokvarena osoba.

 

C – posledice

U zavisnosti od toga da li su aktivirana racionalna ili iracionalna uverenja posledice će biti zdrave ili nezdrave. Postoje 3 vrste posledica:

  1. Emocionalne posledice – Ako je aktivirano iracionalno uverenje u kome od svog partnera zahtevamo da ne sme biti zainteresovan za drugu osobu, a mislimo da je zainteresovan, javiće se nezdrava ljubomora. S druge strane, ako mislimo da je zainteresovan za drugu osobu, ali ne zahtevamo, nego samo želimo, emocija će biti negativna ali zdrava (zdrava ljubomora).
  2. Ponašajne posledice – Ako mislite da je vaš partner zainteresovan za drugu osobu, a zahtevate da to ne sme biti (iracionalno uverenje), vaše ponašanje će biti disfunkcionalno ili ćete ga napadati i optuživati ili pokušavati da mu ograničite kretanje. S druge strane ako mislite da je zainteresovan a razmišljate racionalno tako što želite da je zainteresovan samo za vas ali prihvatate činjenicu da može biti zainteresovan za druge – vaše ponašanje će biti funkcionalno te ćete moći smireno da razgovarate sa njim kako biste postigli svoj cilj.
  3. Kognitivne posledice – Ako je aktivirano iracionalno uverenje u kome zahtevate da se vaš partner ne sme biti zainteresovan za drugu osobu, a mislite da jeste, nećete biti u stanju da objektivno razmišljate o ovoj situaciji. Vaše mišljenje će biti nekonstruktivno i nerealistično. Čak iako pokušate da preispitate tačnost svojih misli, često ćete biti vođeni prvobitnim zaljučkom od kog nećete moći da se distancirate, i obično ćete pronalaziti “dokaze” koji govore u prilog vašeg mišljenja. S druge strane ako bi pak bilo aktivirano racionalno uverenje, da vi želite da se vašem partneru ne dopada druga osoba, ali ne zabranjujete tu mogućnost, vaše mišljenje će biti realistično i konstruktivno. Moći ćete da preispitujete samu situaciju u okviru šireg konteksta. Moći ćete da analizirate sam događaju u kontekstu kvaliteta veze, ako je veza dobra i partner nije sklon da radi takve stvari verovatno je da onda i ovaj događaj ne predstavlja veliku pretnju. Ako je veza loša i partner je sklon da manifestuje takvo ponašanje onda je to verovatno veća pretnja za vezu i postoji mogućnost da vas partner ostavi. Suština je da se osoba koja je razmišlja racionalno može decentrirati od same situacije i jasnije je sagledati, analizirati dokaze koji govore “za” i “protiv”, pobrojati alternative, a ne biti slepljena sa preplavljujućom emocijom nezdrave ljubomore.

 

Još neki razlozi koji dovode do pojave nezdrave ljubomore:

  1. Ekstremna Ego nesigurnost – Nezdravo ljubomorni ljudi ocenjuju sebe kao “dobre” “vredne” “prihvatljive” samo ako su snažno voljeni od strane njihovih partnera. Stoga, ukoliko primete da njihov partner nije zainteresovan za njih onoliko kojliko bi “morao” da bude to ugrožava njihovo osećanje samoprihvatanja, stoga postaju izuzetno ljubomorni.
  2. Ekstremna hostilnost (agresivnost) – Ljudi koji imaju životnu filozofiju da ih ljudi moraju tretirati pravedno i uvek biti uviđavni prema njima, kada dodju u situaciju da se ovo pravilo krši, postaju strašno besni prema potencijalnim ili stvarnim rivalima i čak mogu postati opsednuti idejama da im naškode ili ih ubiju.
  3. Izuzetno niska tolerancija na frustraciju – Ljudi koji neguju filozofiju da ne smeju biti frustirarni u emotivnim odnosima, odnosno da to ne mogu podneti, najčešće završavaju u disfunkcionalnoj ljubomori.
  4. Strašna potreba za ljubavlju i zavisnost – Ljudi koji misle da moraju imati ljubav i pažnju partnera kako bi bili srećni i koji zavise od toga da im je ljubav stalno uzvraćena su mnogo ljubomorniji od onih koji nemaju ove zahteve.
  5. Opsesivno-kompulsivna vezanost – Ovi ljudi su skloni opsesivno-kompulsivni po prirodi i mogu biti skloni da razvijaju takav odnosno prema mnogim stvarima, uključujući i prema ljubavi.

Suština same ljubomore je, dakle, postojanje triangularne situacije. Tačnije postoji ubeđenost da postoji pretnja značajnoj vezi od strane treće osobe.

Priroda ove pretnje je četvorostruka:

  1. Vi vidite tu treću osobu kao onu koja će preuzeti naklonost vašeg partnera i mislite da će vas partner zbog te osobe napustiti.
  2. Smatrate da partner drugu osobu smatra atraktivnijom od vas, i premda ne mislite da će vas ostaviti zbog nje, mislite da mu više nećete biti najvažnija osoba.
  3. Važno vam je da je vaš partner zainteresovan samo za vas, stoga njegov interes za drugu osobu vidite kao gubitak ekskluzivnosti u njegovom zivotu, iako ne mislite da će vas napustiti.
  4. Važno vam je da niko ne pokazuje interes za vašeg partnera, i pretnju predstavlja svaka osoba koja pokaže interes za njega. (ovde fokus nije na samom partneru nego na trećoj osobi)

Takođe, nije na odmet pomenuti da postoji još jedna podela ljubomore prema vremenu na koje je usmerena:

  1. Ljubomora usmerena na prošlost – npr. pronašli ste kod svog dečka sliku prve devojke, i ovo počinje da vas muči na taj način što mislite da on i dalje smatra nju svojom najvećom ljubavlju i to da vi niste jedina ljubav u njegovom životu.
  2. Ljubomora usmerena na sadašnjost – primer iz prethodnog dela teksta kada je Marko zatekao Zoranu kako razgovara sa drugim muškarcem i smeje se njegovim vicevima.
  3. Ljubomora usmerena na budućnost – npr. Žarko, čovek od 52 godina, oženio je mladu i lepu Ivanu, koja ima 27 godina. Žarka nije sada plašio nikakav potencijalni muškarac, ali je stalno razmišljao o tome, da će on uskoro ostariti i biti manje privlačan ili neprivlačan Ivani, te da će ona početi da ga gleda kako starca. A da će nju privući neki mlađi muškarac.

Dakle, sama činjenica da je događaj ili misao koja inicira ljubomoru van sadašnjeg trenutka, osoba može osećati podjednaku pretnju.

Kao što smo rekli, do nezdrave ljubomore dovode 4 vrste iracionalnih uverenja:

Zahtevi (mora/ne sme), užasavanje, niska tolerancija na frustraciju i obezvređivanje.

Zahtevi

  • Moj partner mora biti zainteresovan samo za mene.
  • Moj partner može da vidi druge ljude kao atraktivne, ali ja mu moram biti najatraktivnija.
  • Ja moram biti jedina osoba koju je moj partner voleo u svom životu.
  • Moram zasigurno znati da moj partner/ka nije u društvu drugih žena/muškaraca.
  • Moram sa sigurnošću znati da moj partner ne razmišlja o drugoj osobi.
  • Moj partner se ne sme upuštati u aktivnosti sa pripadnicima/pripadnicama suprotnog pola jer mora biti apsultno posvećen našoj vezi.
  • Nijedan muškarac ne sme biti zainteresovan za moju partnerku.

Užasavanje

  • Moj partner mora biti zainteresovan samo za mene, i ako je zainteresovan za nekog drugog to je užasno.
  • Moj partner može da vidi druge ljude kao atraktivne, ali ja mu moram biti najatraktivnija, i bilo bi užasno da mu je neko atraktivniji od mene.
  • Ja moram biti jedina osoba koju je moj partner voleo u svom životu, i ako to nisam, onda je tu užasno.
  • Moram zasigurno znati da moj partner/ka nije u društvu drugih žena/muškaraca, i ako bi bio u njihovom društvu – to bi bilo užasno.
  • Moram sa sigurnošću znati da moj partner ne razmišlja o drugoj osobi, jer ako bi misli, to bi bilo užasno.
  • Moj partner se ne sme upuštati u aktivnosti sa pripadnicima/pripadnicama suprotnog pola jer mora biti apsultno posvećen našoj vezi, bio bi smak sveta da otkrijem da on to radi sa nekom drugom ženom.
  • Nijedan muškarac ne sme biti zainteresovan za moju partnerku, jer bi bilo strašno da jeste.

Frustracina intolerencija

  • Moj partner mora biti zainteresovan samo za mene, jer ako bi bio zainteresovan za nekog drugog ja to ne bih mogla da podnesem.
  • Moj partner može da vidi druge ljude kao atraktivne, ali ja mu moram biti najatraktivnija, i ako bi mu neko drugi bio atraktivniji ja to ne bih mogla da podnesem.
  • Ja moram biti jedina osoba koju je moj partner voleo u svom životu, jer ako to nisam, ja to ne mogu da podnesem.
  • Moram zasigurno znati da moj partner/ka nije u društvu drugih žena/muškaraca, i ne mogu da podnesem činjenicu da ne znam da li jeste.
  • Moram sa sigurnošću znati da moj partner ne razmišlja o drugoj osobi, i činjenica da to ne znam mi je nepodnošljiva.
  • Moj partner se ne sme upuštati u aktivnosti sa pripadnicima/pripadnicama suprotnog pola jer mora biti apsolutno posvećen našoj vezi. Ako bi se upustio, ja to ne bih mogla da podnesem.
  • Nijedan muškarac ne sme biti zainteresovan za moju partnerku, jer ako bi se neko zainteresovao, ja ne bih mogao da se nosim sa tom situacijom.

Obezvređivanje sebe i drugih

  • Moj partner mora biti zainteresovan samo za mene, jer ako je zainteresovan za još nekoga to pokazuje da sam ja bezvredna.
  • Moj partner može da vidi druge ljude kao atraktivne, ali ja mu moram biti najatraktivnija,  jer ako mu ja nisam najatraktivnija, ja sam manje vredna od drugih osoba.
  • Ja moram biti jedina osoba koju je moj partner voleo u svom životu, jer ako nisam, to znači da me nije tako lako voleti kao druge ljude.
  • Moram zasigurno znati da moj partner/ka nije u društvu drugih žena/muškaraca, jer ako jeste, drugi će za mene misliti da sam budala.
  • Nijedan muškarac ne sme biti zainteresovan za moju partnerku, jer ako jeste on je kreten!

Do sada smo pričali o ljubomori kao da je ljubomora jedinstvena emocija. Međutim, postoji i teorija koja o ljubomori govori kao o složenoj emociji koja se sastoji iz više emocija i to: anksioznosti, besa, povređenosti, depresije i sramote.

Anksioznost

  • Bićete stalno na oprezu da li je vaš partner zainteresovan za nekog drugog i da li je neko drugi zainteresovan za vašeg partnera, i skloni ste da opažate pretnje i tamo gde je razmena između vašeg partnera i pripadnika/ce suprotnog pola potpuno bezopasna.
  • Nećete moći da se opsutite kada ste na primer u mešovitom društvu jer ćete stalno pratiti ko šta govori, i analiziraćete šta je to značilo.
  • Takođe, biće vam teško da se opustite kad niste u društvu partnera jer ćete stalno misliti gde li je, s kim i šta priča.
  • Kada anksioznost toliko poraste više ne možete da se opustite ni kada je partner pored vas.

Nezdrav bes

Postoje 3 ključne komponente za nezdrav bes:

  1. Pravilo koje se zahteva da partner poštuje. Ovo pravilo obično propisuje željeni način ponašanja od partnera ili zabranjuje određeno ponašanje.
  2. Dogmatsko insistiranje da partner apsolutno mora poštovati ovo pravilo.
  3. Ispoljavanje osuđujućeg stava kada partner prekrši ovo pravilo.

Povređenost

Postoje 3 glavne komponente vezane za povređenost u okviru nezdrave ljubomore.

  1. Mislite da vas je partner izdao a da vi to ni sa čim niste zaslužili.
  2. Dogmatsko insistiranje da partner nikako to nije trebao da uradi.
  3. “Jadan ja” stav.

Depresija

Postoje 3 glavne komponente vezane za depresivnost u okviru nezdrave ljubomore.

  1. Zaključak da ćete izgubiti partnera zbog neke druge osobe.
  2. Uverenje da se to ne sme dogoditi, čak iako uviđate da je neminovno.
  3. Uverenje da ste bezvredni koje stvara ubeđenost u to da će vas partner napustiti i ne samo to, nego da će vas ostaviti i ostali (potencijalni) partneri u budućnosti, koje biva osnaženo ako vas partner zaista ostavi.

Sramota

Postoje 3 glavne komponente vezane za sramotu u okviru nezdrave ljubomore.

  1. Verujete da kada ponašanje vašeg partnera koje prema pripadnici suprotnog pola predstavlja pretnju vašoj vezi bude opaženo od strane drugih, da će oni misliti da ste vi budala.
  2. Verujete da ovi ljudi ne smeju loše misliti o vama.
  3. Verujete u to da ako drugi veruju da ste budala – vi stvarno jeste budala.

 

Kako se ponaša osoba koja je nezdravo ljubomorna:

  • konstantan nadzor partnera
  • konstantno propitivanje
  • stalne provere
  • postavljanje “zamki” partneru da “se upeca”
  • postavljanje ograničenja svom partneru (izlasci u klubove, diskoteke i slično)
  • osveta (misleći da su njihovi partneri neverni i sami se upuštaju u prevare)
  • kažnjavanje partnera (verbalna i fizička agresija)
  • kažnjavanje rivala (verbalno i fizički)

Kako misli osoba koja je nazdravo ljubomorna:

  • nepoverenje i sumnjičavost
  • mislite da vaš partner ima negativan stav prema vama
  • iskrivljeno razmišljate o ponašanju svog partnera
  • iskrivljeno razmišljate o sopstvenim budućim vezama
  • mislite negativno o sopstvenim kavlitetima
  • doživljavate pripadnike suprotnog pola kao rivale


Kako onda pomoći sebi?  

1.  korak je taj da se bi priznate da se nezdravo ljubomorni

2. korak je taj da izaberete specifičan primer nezdrave ljubomore koji je što konkretniji

  • Npr. Marko je otišao sa svojom devojkom na večeru i dobro su se provodili. Onda sam je Marko morao da ode da porazgovara sa nekm prijateljima, i dok se vratio Sanja se smeškala i šalila sa nekim strancem. Marko se osećao jako loše i zato je počeo da flertuje sa drugom ženom kako bi Sanji vratio istom merom.

3. Priznati sebi da je zdrava ljubomora dobra alternativa nezdravoj ljubomori (upravo jer vodi zdravim ponašanjima i kognicijama)

4. Prihvatite sebe kao osobu koja je nezdravo ljubomorna

  • Prvo, važno je da prihavtite da iako je sama emocija nezdrave ljubomore destruktivna negativna emocija, mnogo ljudi je doživljava tako da ni vi niste neki specijalni izuzetak. Što znači da niste bolesna osoba, nego kompeksno i pogrešivo ljudsko biće.
  • Čak iako mislite da je nezdrava ljubomora znak nezrelosti i slabosti to nije tačno! Ova vaša osećanja su samo deo vas, i ne mogu vas definisati u potpunosti. Viste složeno biće sa problemom nezdrave ljubomore, i važno je da podsećate sebe da je to problem na kom treba da radite.
  • Kada sebe obezvređujete povodom toga što ste nezdravo ljubomorni – to znači da sebi zabranjujete da imate tu emociju. Ipak relanost govori drugačije – upravo da vi ovu emociju osećate. Da je postojao neki zakon u univerzumu koji propisuje da ovu emociju ne smete osećati – vi je ne biste imali. Ali pošto takav zakon ne postoji, znači da ste smeli imati ovu emociju i da je to ljudski. Tako da se svaki put setite ovoga kad krenete da obezvređujete sebe.
  • Prihvatanje toga da ovu emociju imate omogućiće vam da radite na njoj.

5. Uvrdite pretnju vašoj vezi povodom koje ste se osećali nezdravo ljubomorno:

  • Gubitak dragocene veze (“Ona me ne sme napustiti zbog nekog drugog prema kome ima emocije”)
  • Prestajem biti najvažnija osoba (“Moram biti najvažnija/najprivlačnija osoba svom partneru u žvotu”)
  • Gubitak ekskluzivnosti (“Moj partner ne sme biti zainteresovana za druge osobe suprotnog pola”)
  • “Pucanje balona od sapunice” (“Niko ne sme biti zainteresovan za mog partnera sem mene”)

6. Shvatite da vaše osećanje nezdrave ljubomore potiče od vašeg načina mišljenja o pretnji vašoj vezi, a ne od pretnje same po sebi

7. Utvrdite koja se to iracionalna uverenja i razlikujte ih od racionalnih

  • rigidan zahtev vs preferencija
  • užasavanje vs antiužasavanje
  • netolerancija na frustraciju vs visoka tolerancija na frustraciju
  • obezvređianje vs bezuslovno samoprihvatanje

8. Izazivajte ta iracionalna uverenja dokazivanjem sebi da su ona nerealistična, nelogična i samoporažavajuća – ovaj deo se naziva “osporavanje” iracionalnih uverenja, i radi se na sledeći način, tako što pitate sebe:

  • Da li mi moje iracionalno uverenje koristi? Da li mi daje zdrave rezultate?
  • Da li je moje iracionalno uverenje istinito? Da li je u skladu sa realnošću?
  • Da li je moje iracionalno uverenje logično?

9. Pokažite sebi da su racionalne alternative istinite (realistične), logične i da vode zdravim rezultatima.

10. Ojačajte svoja racionalna uverenja.

11. Ponašajte se u skladu sa svojim racionalnim uverenjima (ponavljajte ponašanja koja su karakteristična za zdravu ljubomoru, iako vam je u početku teško, jer ćete na taj način povratno osnaživati svoje racionalno mišljenje)

12. Preispitujte posledice mišljenja nezdrave ljubomore – važno je da se u pojedinim momentima povučete i preispitate koliko je vaše mišljenje u skladu sa realnošću. Osećanje zdrave nasuprot nezdrave ljubomore, pomoćiće vam da budete objektivniji.

13. Ponovo razmislite kolika je u stvari zapravo pretnja vašoj vezi, objektivno analizirajte aktivirajući događaj (A)

14. Razvijte zdrav stav prema vašoj vezi. Nemojte definisati svoju vrednost u zavisnosti od vašeg partnera i odnosa sa njim, takođe vi ne možete “posedovati” vašeg partnera – to samo može doprineti razvoju veze u lošijem pravcu, jer on/ona nije vaše valsaništvo.

15. Razvijte zdrav stav prema tome da ne možete uvek biti sigurni u sve kao i da ne možete uvek sve znati – znači, razvoj tolerancije na nesigurnost i neznanje iako su oni neprijatni vi možete da ih tolerišete! A to doprinosi boljitku veze, jer ne opterećujete partnera stalnim zahtevima da znate gde je, šta je i sa kim je.

16. Razvijte zdrav stav prema to me da vi nemate kontrolu i nemate uvek ono što želite. To znači da prihvatate činjenicu da je i vaš partner ljudsko biće sa svojim potrebama (da se druži, ima hobije, ili da želi vreme za sebe). Ako mislite da morate imati kontrolu nad svime, onda ćete se osećati ugroženo i ovim stvarima koje ne predstavljaju nikakvu pretnju vezi, nego normalne ljudske potrebe i želje.

17. Prihvatite svog partnera kao nesavršeno i kompleksno ljudsko biće čak iako se nekad ponaša na onaj način koji vi ne odobravate. Razvijte jedan prihvatajući šta i prema onome što vam se kod vašeg partnera ne dopada, međutim to ne znači rezignirano mirenje sa sudbinom, nego zdrav način iz kog ćete moći funkcionalnije da delujete- na taj način moći ćete da imate konstruktivne dijaloge (koji nisu preplavljeni besom) sa vašim partnerom.

18. Shvatite da vaša iracionalna uverenja dovode do toga da precenjujete pretnju vašoj vezi sa partnerom – ako vidite koja iracionalna  uverenja (B) o aktivirajućim događajima (A) koji predstavljaju pretnju vašoj vezi doprinose formiranju nezdrave ljubomore, lakše ćete moći da ih osporavate i uvodite sebe u osećanje zdrave ljubomore. Npr. “Ja bih jako volela da moj dečko ne pokazuje interesovanje za druge žene, ali ne postoji ni jedan razlog zašto on to ne sme da uradi. I čak i ako to uradi, to će biti loše ali ne užasno, i ja ću to moći da podnesem”.

19. Identifikujte koja su to ponašanja i misli povezane sa vašim nezdravim osećanjem ljubomore, i napravite listu alterantivnih zdravih ponašanja i mišljenja koja su bazirana na racionalnom uverenju i zdravoj ljubomori. Pokušavajte da ovo drugo uvežbavate i usvajate, a prvo vremenom umanjujete.

20. Utvrdite koje su to pretnje vezi na koje ste najosetljiviji i razmišljajte objektivno o njima.

21. Razmišljajte objektivno o svom partneru (vezano i za prošlost i za sadašnjost), jer kada ste pod dejstvom nezdrave ljubomore često imate iskrivljena viđenja svojih partnera. Vodite se činjenicama, postavljajući sebi pitanja poput: “Iz onoga što znam o svom partneru, kakav dokaz imam da je on osoba koja bi otišla sa prvom atraktivnom osobom koju sretne?” Zapišite takva pitanja na papir i zapislite da ste na sudu, šta bi porota od 12 ljudi rekla? Zato se potrudite da razmišljate na način da je vaš partner nevin, dok se ne dokaže suprotno, i prihvatite činjenicu da ne možete uvek biti sigurni u sve.Najgore što može da se dogodi jeste da se partner u jednom trenutku pokaže kao neveran, ali ni to nije kraj sveta, nego samo činjenica da se afere događaju. Da sumiramo: bolje je, i za vas zdravije poći od pretpostavke da su ljudi s kojima jeste ili s kojima ćete biti vredni vašeg poverenja i tako ih tretirajte. Ovo će vas činiti manje podložnim osećanju nezdrave ljubomore.

22. Prihvatite činjenicu da vi možete imati dobru i kvalitetnu vezu sa mnogo ljudi, a ne samo sa vašim partnerom. U osnovi skolonosti nekih ljudi za osećanje nezdrave ljubomore krije se ideja da vi možete imati pravu, kvalitetnu vezu samo sa malim brojem ljudi – to nije tačno! Ovakovo iracionalno uverenje učiniće vas nesigurnim i učiniće vas podložnim da precenjujete pretnje svojoj vezi.

23.  Shvatite “princip poznatosti” koji predstavlja sklonost ljudi da delaju na način koji im je poznat. To znači da će neko ko je sklon nezdravoj ljubomori lakše “skliznuti” u ovo osećanje jer mu je poznato i na njega je navikao, čak iako je destruktivno i škodi njegovoj vezi.

Za kraj

Ako se trudite dovoljno snažno da postanete manje podložni ljubomori koristeći gore navedene metode, znajte da u prvom periodu neće biti lako. Ali je jako važno da tu neprijatnost tolerišete, jer ona uvek vodi ličnoj promeni. Ako primetite da se ponašate na stari način (nezdravo ljubomorno) setite se da je to zbog “principa poznatosti”. Stoga se odlučite da tolerišete neprijatnost i iskoračite iz svoje zone komfora. Tada će boljitak biti zagarantovan!

 

master kliničke psihologije  Olivera Novaković

psiholog.oliveranovakovic@gmail.com

Literatura:

  • Dryden, W. (1998). Overcoming jealousy. Sheldon Press.
  • Ellis, A. (1996). The treatment of morbid jealousy: A rational emotive behavior therapy approach. Journal of Cognitive Psychotherapy, 10(1), 23-33
Author: psihologika.rs
9

1 thought on “Priručnik za prevazilaženje nezdrave ljubomore

  1. Dobar dan, samo sam hteo da se zahvalim za članak jer mi je itekako pomogao da se prepoznam u ovim situacijama. Hvala na utesi jer mi daje nadu da nisam beznadežan slučaj i da mogu da radim na ovakvim emocijama. Morao sam da napišem pohvalu jer sam osećao dužnost da iskažem zahvalnost prema tekstu. Sve najbolje!

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.