Posttraumatski stresni poremećaj
Posttraumatski stresni poremećaj karakteriše se pojavom psihičkih simptoma neposredno posle izlaganja traumi. Traumatska iskustva odnose se na pretnju smrću, pretnju povredom ili pretnju ličnom telesnom integritetu ili integritetu bliskih osoba. Traumatski događaji koji dovode do ovih iskustava su: rat (borba na frontu, bombardovanje, boravak u logoru), izbeglištvo, teroristički aktovi, kidnapovanje, saobraćane nesreće, neizlečiva bolest, prirodne katastrofe (poplave, zemljotresi), nasilje u porodici, silovanje… Važno je naglasiti da PTSP nije karakterističan samo za ratnike, nego da je veoma čest u opštoj populaciji. Poremećaj se češće pojavljuje kod žena.
Simptomi PTSP-a:
- ponovno preživljavanje traume (kroz snove ili nametljive misli)
- izbegavanje stimulusa koji podsećaju na traumu
- povišena nadražljivost (anksioznost, rasejanost, loša koncentracija, trzanje, motorni nemir)
Nakon izlaganja traumi osoba doživljava intenzivan strah i bespomoćnost, oseća se emocionalno otupelo (kao da “nema emocije”), oseća se ošamućeno (otcepljeno od trenutnih događanja u okolini) i javljaju se fenomeni depersonalizacije (“ja sam se promenio”) i derealizacije (“okolina se promenila”). Traumatizovane osobe reagiji na čak i bezopasne stimuluse kao da su pretnja uništenjem. Život doživljavaju kao nastavak traumatskog događaja. Tako možete videti muškarca koji je bio u ratu koji se na zvuk auspuha baca na pod i grči u paničnom strahu. Takođe, dešava se i da traumatizovane osobe imaju problem sa kontrolom agresije koju usmeravaju ili na spolja (na druge ljude) ili na unutra (samopovređivanjem ili pokušajem samoubistva).
Tok i ishod poremećaja zavise od intenziteta traume, tipa ličnosti i mehanizama za prevladavanje stresa kao i od socijalne podrške koju traumatizovana osoba ima.
Terapija:
- psihoterapija i savetovanje
- farmakoterapija – prva linija su antidepresivi iz grupe SSRI i SNRI
Akutna stresna reakcija
Sinonimi su psihički šok ili akutna krizna situacija. Podrazumeva naglo nastale psihopatološke fenomene kao reakciju na izuzetnu psihičku traumu koja predstavlja ozbiljnu pretnju sigurnosti ili fizičkom integritetu subjekta (ili voljene osobe) ili nagle promene socijalne pozicije ili načina života.
Ovakva reakcija se javlja kod prirodnih katastrofa (poplava, zemljotres), požara, ratova, bombardovanja, tuča, nesreća, iznenadne bolest i smrti, silovanja, izloženosti torturi ( taoci).
Zajedničko za sve ove stresne situacije je:
Neočekivanost, nefamilijarnost, gubitak mogućnosti za bekstvo, gubitak prilike za adekvatnu reakciju, nesposobnost drugih.
Osnovni simptomi akutne reakcije na stresnu situaciju su (traju minimum dva a maksimum mesec dana):
- anksioznost, strah, panika
- povlačenje, inhibicija
- disocijativni fenomeni: suženje svesti, depersonalizacija i derealizacija
- vegetativni znaci: ubrzan puls, povišen krvni pritisak, znojenje, crvenilo, bledilo
- bizarno ponašanje, preterana aktivnost
- depresija
- ponavljane misli, snovi, sećanja traumatičnog iskustva
Lečenje: izolovanje osobe iz stresne situacije, primena sedativa, regulisanje sna i davanje istinitih informacija o događaju.
Poremećaj prilagođavanja
Ovaj poremećaj podrazumeva stanje subjektivne patnje i emocionalnog poremećaja koje remeti normalno socijalno funkcionisanje, a nastaje u periodu prilagođavanja na značajne životne promene ili kao posledica stresnih životnih događaja (npr. smrtni slučaj, gubitak partnera, novca, posla, izbeglištvo).
Najčešće se javljaju sledeći fenomeni:
- depresija, anksioznost, bezvoljnost
- nesposobnost da se živi kao do tada
- neefikasnost na poslu
- agresivno i antisocijalno ponašanje
- nemogućnost da se prilagodi novonastaloj situaciji
Simptomatologija se obično razvija u roku od mesec dana a trajanje je najčešće do šest meseci (mada može i duže)
Iako se bez delovanja stresnih životnih situacija ne bi javili navedeni simptomi smatra se da psihička struktura klijenta ima značajniju ulogu kada je u pitanju rizik od pojave ovog poremećaja.