Poremećaji sa sumanutošću su grupa poremećaja čija je osnovna karakteristika prisustvo sumanutih ideja. Termin sumanutost koristi se kako bi se izbeglo nejasno i dvosmisleno korišćenje termina paranoidan (koji potiče od grčkih reči para – mimo i noos-razum što znači mimo zdravog razuma), takođe da se naglasi da u ovoj kategoriji postoje i drugi tipovi sumanutosti sem persekutorne (proganjanja) i ljubomore.
Ponašanje se određuje kao paranoidno kada postoje subjektivne karakteristike – mentalno iskustvo obolelog (na primer sumanute ideje) i objektivne karakteristike – opaženo ponašanje obolelog (nepoverljivost, svađa se, ideje veličine…).
Paranoidne karakteristike:
Objektivne karakteristike
- Opreznost, preterana osetljivost
- Ideje veličine (pridavanje prevelikog značaja sebi)
- Bes i hostilnost
- Pridavanje pažnje sitnim detaljima
- Agresivnost i nasilnost
- Osamljivanje
- Pravdoljubivost, tvrdoglavost, parničenje
- Ozlojeđenost
Subjektivne karakteristike
- Sumanute ideje: uticaja, proganjanja, veličine, ljubomore, neverstva…
- Precenjene ideje
U grupu sumanutih poremećaja svrstavaju se dve različite kategorije poremećaja:
- Perzistentni poremećaj sa sumanutošću
- Indukovani poremećaj sa sumanutošću
Perzistentni poremećaj sa sumanutošću
Ova bolest može započeti na dva načina: prvi, nagao, uzrokovan nekim provokativnim događajem ili drugi, postepen, teže uočljiv razvoj, praćen ustaljivanjem hroničnog toka bolesti. Zbog toga što sfere emocija i ponašanja jesu očuvani, pacijent dugo može biti neupadljiv za okolinu. Zato tek kada se simptomi intenziviraju, obeleli budu dovedeni na lečenje od strane nekog trećeg lica (porodica, komšije, policija). Karakteristične za ovaj poremećaj jesu sumanute ideje, koje iako su neobične, odnose se na moguće životne okolnosti (ljubomora, prevara, postojanje zavere, fizička bolest i slično). Sadržaj sumanutih ideja je moguć i verovatan, za razliku od shizofrenija gde su sumanute ideje bizarne. U poremećajima sa sumanutošću sumanute ideje su strukturirane, sistematizovane, logične ali i fiksne i nepodložne korekciji. Pacijent tumači svet u skladu sa svojim sumanutim idejama. Mogu se javiti i prolazne olfaktivne (mirisne) i taktilne (dodirne) halucinacije, kao i auditivne halucinacije. Emocionalne reakcije pacijenata su usko vezane za sadržaj sumanutosti, zato je oboleli često depresivan, ljut, uplašen, frustriran…
U zavisnosti od kvaliteta sumanutih ideja sumanuti poremećaji se dele na:
- Paranoične – sumanute ideje su sistematizovane, logične, ideoafektivni blok je čvrst
- Paranoidne – sumanute ideje nisu jasno sistematizovane, ne prozilaze jasno jedna iz druge (nelogične), ideoafektivni blok nije čvrst
Paranoične psihoze
- Revandikaciona sumanutost
- Procesni kverulant
- Sumanuti pronalazač
- Fanatični idealista
- Sumanuti megaloman
- Strasna sumanutost
- Sumanutost ljubomore (patološka ljubomora)
- Erotomanska sumanutost
- Senzitivna sumanutost
- Interpretativna sumanutost
- Persekutorna sumanutost (sumanutost proganjanja)
- Hipohondrijska sumanutost
Paranoidne psihoze
- Hronična halucinatorna sumanutost
- Parafrenija
Indukovani Poremećaj sa sumanutošću
Ovaj poremećaj sumanutosti zajednički je dvema ili većem broju osoba koje su u bliskoj emotivnoj vezi, u kojoj samo jedan član boluje od psihotičnog poremećaja. Sumanutost se prenosi sa jedne (obolele) osobe na drugu (zdravu) osobu. Obolela osoba naziva se induktor a osoba na koju se sumanutost prenosi – indukovana osoba. Da bi se ovo dogodilo između induktora i indukovane osobe mora postojati snažna emotivna vezanost, i obično je induktor dominantnija ličnost u odnosu na indukovanu osobu. Ove osobe često žive osamljeno i odvojeno od ostatka sveta što doprinosi širenju i prihvatanju sumanutosti od strane članova koji nisu oboleli.
Terapija:
- medikamenti – antipsihotici
- psihoterapija – suportivna i kognitivno-bihejvoralna