ocd1

 

Opsesivno kompulzivni poremećaj (OKP) karakterišu opsesivne misli (nametmute, neprijatne i ponavljajuće) i kompulzivno ponašanje (vršenje ritualizovanih radnji). Opsesivne misli praćene su snažnom anksioznošću koju osoba smanjuje vršeći rituale.  Dijagnoza opsesivno kompulzivnog poremećaja uspostavlja se ukoliko osoba poseduje opsesivne simotome (misli, impulse, slike) i/ili kompulzivne simptome (radnje) koji uzrokuju neprijatnost i probleme u funkcionisanju osobe u trajanju od najmanje dve nedelje.

Opsesije predstavljaju neprijatne i ponavljajuće misli, slike i impulse. Njihova osnovna karakteristika je da se nameću svesti obolelog uprkos njegovom intenzivnom opiranju. Oboleli je svestan da su to njegove misli, i doživljava ih kao preterane i besmislene. Sadržaj opsesija najčešće se odnosi na :

  • prljavštinu (ruke su mi prekrivene bakterijama)
  • agresivne akcije (povrediću drugu osobu)
  • poredak (stvari moraju biti složene po nekom redu)
  • seksualnost (imam neprihvatljive seksualne impulse)

Kompulzije predstavljaju ritualizovana, ponavljana ponašanja koja redukuju anksioznost. Osoba ih doživljava kao besmislena ali ne može da im se odupre. Najčešće kompulzije su:

  • proveravanje (zaključanosti vrata više puta zaredom)
  • brojanje (na određeni način ili do određenog broja)
  • oblačenje (uvek na isti način)
  • pranje (ruku za koje misli da su zaražene bakterijama)

Poremećaj se obično javlja u adolescentnom periodu i najčešće je uzrokovan nekim stresogenim događajem. Prvo se pojavljuju opsesivne misli koje oboleli pokušava da umanji kompulzijama, ali kompulzije samo kratkoročno umiruju osobu. Ukoliko se ne krene sa terapijom poremećaj se komplikuje, u smislu da se vreme provedeno u kompulzijama produžava i usložnjava što osobi oduzima sve više vremena. U težim stanjima OKP-a oboleli satima vrši kompulzije i nije u stanju da vrši svakodnevne radnje koje nameće praktični život.

Terapija:

  • Farmakoterapija – prva linija su antidepresivi iz grupe SSRI
  • Psihoterapija – kognitivno bihejvioralna terapija (najviše se koristi tehnika izlaganja sa preveniranjem kompulzija)