O učenju su napisane mnoge knjige i postoji bezbroj saveta o tome kako treba učiti da bi postigli što bolje rezultate i bili maksimalno efikasni u ovoj aktivnosti.
Naravno, prilikom saveta treba imati na umu uzrast onoga koji uči, prirodu predmeta, cilj itd. Ipak, postoje neke univerzalne preporuke koje se mogu primeniti i korisno ih je uvažavati uvek.
Najčešće postavljana pitanja u vezi učenja su: Gde? Kada? Koliko? Kako?
Fizički uslovi učenja
Neophodno je obezbediti radno mesto. To je radni sto i odgovarajuća stolica koja omogućava pravilan položaj tela prilikom učenja. Važno je dobro osvetljenje. Kod dešnjaka svetlost treba da pada sa leve strane i obrnuto. Dobro je imati stolnu lampu koja će omogućiti pravilno osvetljenje i u večernjim satima. Na radnoj površini treba da su samo stvari potrebne za učenje(knjiga, sveska, atlas…) kako nepotrebne stvari ne bi odvlačile pažnju.
Prostorija u kojoj se uči treba da je prozračena, ne pretopla i da nema buke. Nekome odgovara tiha muzika, ali treba da se ugasi TV, kompjuter, ukoliko se ne koristi za potrebe učenja, skloni telefon, kako pozivi ne bi prekidali pažnju… Otežano se uči u sobi gde se glasno razgovara o drugim temama… Učenje u svom radnom prostoru, što je više moguće u isto vreme stvara naviku i omogućava brže uspostavljanje pažnje i koncentraciju za učenje.
Dnevni plan aktivnosti
Da bi se moglo obezbediti odgovarajuće vreme za učenje neophodno je dobro isplanirati ceo dan. U dnevni plan aktivnosti treba uneti tačno vreme kada počinje i kad završava neka aktivnost i obezbediti pravilnu smenu rada i odmora. U plan treba uneti sve neophodne obaveze i aktivnosti: boravak u školi, treninge i slobodne aktivnosti, obavljanje svakodnevnih kućnih obaveza, igru, druženje, gledanje TV, bavljenje kompjuterom, dnevne obroke, vreme za ličnu higijenu ,razgovore s porodicom…i što je najvažnije vreme za učenje. Najbolje je da se učenje obavlja uvek u isto vreme. Na primer: ako dete ide u školu pre podne treba da uči od 15 do 17 h, ili ako ide posle podne na primer od 9 do 11h…Kontinuirano i svakodnevno učenje isključiće potrebu višesatnog kampanjskog učenja. Tokom perioda učenja moguće je, a često i neophodno, praviti kratke pauze, tek toliko da se dete protegne, popije sok i sl. Nikako ne treba praviti duže prekide tokom ovog vremena jer će motivacija za rad biti smanjena i biće potrebno ponovno postizanje koncentracije za rad.
Dobro je da se plan aktivnosti istakne na vidno mesto npr. zalepi na zid kod radnog stola, kako bi se učenik sam podsećao šta treba da uradi i kada. To i roditeljima omogućava lakše praćenje i sprovođenje unapred dogovorenih sankcija ili nagrada zavisno od toga koliko dete poštuje unapred isplanirani raspored. Takođe, roditelji ne moraju da podsećaju dete šta treba da radi, stalno govore da uči, nerviraju se , prete itd, već sprovedu unapred dogovorene mere i time potpuno prebace odgovornost na dete.
Pamćenje-zaboravljanje
Ukoliko učenik pazi na času, aktivno sluša i pokušava da što više nauči ,zapamtiće oko 75% lekcije. Prisećanje raste i narednih desetak minuta, da bi vrlo brzo počelo da opada i u naredna 24 časa učenik zaboravi oko 80% naučenih pojedinosti. Kako vreme prolazi zaboravlja se sve više .
Baš zbog toga neophodno je baš istoga dana kad se lekcija učila u školi ponoviti je i utvrditi kod kuće pošto je najveći deo naučenog sačuvan i biće potrebno najmanje vremena utrošiti za datu lekciju npr. desetak minuta. Međutim, ukoliko učenik misleći da ga nastavnik u narednom periodu neće pitati, ne uči tu lekciju, sve naučeno na času otići će u zaborav. Pri tom stižu i nove lekcije koje će već teže pratiti jer prethodne nisu naučene. Pošto je lekcija otišla u zaborav biće potreban mnogo veći napor i vreme da se ona ponovo nauči. Ako učenik nije učio svakodnevno i lekcije su se nagomilale dešava se upravo to da se pred propitivanje, test ili ispit uči mnogo, dugo i naporno, a rezultati često izostanu (gradivo se “pomeša” i/ili zaboravi jer nije utvrđeno višestrukim ponavljanjem. A “Ponavljanje je majka znanja”. Dobro savladana znanja, razumevanje gradiva i poznavanje činjenica mogu dovesti do kreativnog mišljenja.
Ali nije dovoljno lekciju ponoviti samo tog dana kad je odrađena u školi, jer proces zaboravljanja i dalje teče,mada slabijim intenzitetom. Lekciju je potrebno kratko ponoviti i narednih dana, ali će vremenski razmaci između ponavljanja biti sve ređi dok znanje ne postane trajno.
Baš zato je neophodno uvesti svakodnevno učenje. Ušteda vremena je ogromna, a efekti neuporedivo veći i znanje postaje trajno.
Da bismo bolje pamtili treba znati i sledeće:
- Sve ono što se želi zapamtiti treba povezati s nečim poznatim.
- Ljudi koji imaju bujnu maštu bolje i više pamte.
- Zamišljanje je proporcionalno snazi pamćenja.
- Kapacitet vizuelnog pamćenja je neuporedivo veći od verbalnog (objekti, slike bolje se pamte nego reči “ Jedna slika vredi 1000 reči”).
Zbog toga da bismo brže i bolje pamtili treba:
- Zamisliti, u mislima preuveličati, zamisliti kao smešno ili apsurdno, u kretanju, obojiti (bojom, emocijama), angažovati što više čula (vid, dodir, miris…) …
Ponavljanje
Kratkotrajno pamćenje zahvaljujući višestrukom ponavljanju nakon 6-8 nedelja prelazi u dugotrajno pamćenje. ¼- ½ učenja je ponavljanje.
Važno je učiti aktivno. Višestruko čitanje cele lekcije i pokušaj da se sve doslovno zapamti i reprodukuje je nepotrebno, sem u slučaju definicija. Nikada ne treba učiti samo iz sveske i zabeleški. Učenici često kažu da je u sveskama ono šta nastavnici očekuju da znaju, međutim, novi termin ili podatak može biti pogrešno zapisan. Osim toga učenjem iz sveske učenik se trudi da napamet reprodukuje, bez razumevanja za koje su potrebne šire infoirmacije, tabele, grafikoni, slike itd. koje se nalaze u udžbeniku. Pošto je u svesci istaknuto bitno (nastavnici pišu na tabli ključne reči i informacije, a učenici prepisuju u sveske) one su veoma korisne prilikom preslišavanja. Pored knjiga dobro je koristiti i druge izvore znanja, a prilikom prepričavanja upotrebljavati sopstvene reči . Dobro je lekciju prepričati naglas. Na taj način uveravamo se da li smo u mogućnosti da s lakoćom i jasno iskažemo sve što je neophodno i stičemo samopouzdanje koje pomaže kada se odgovara u školi. Treba se truditi da se gradivo razume, a tome će pomoći povezivanje sa prethodnim znanjima koja ne moraju biti isključivo vezana samo za taj predmet koji se trenutno uči .
Učiti uvek treba sa olovkom u ruci i podvlačiti ključne reči, glavne ideje, značajne datume … Podvlačenje za vreme učenja usmerava pažnju, a prilikom ponavljanja omogućava lakše snalaženje u lekciji i fokusiranje na ono što je neophodno zapamtiti. Prilikom podvlačenja dobro je koristiti i više boja pa npr. najvažnije podvući ili zaokružiti crveno, potom manje bitno, ali isto tako neophodno plavo itd. Dobro je da se prave beleške jer se na taj način osmišljava pročitano.
Prilikom učenja nove lekcije treba prelistati celu lekciju, letimično pogledati naslove i podnaslove da bi se stekao uvid u temu koja se obrađuje i stekao utisak o dužini lekcije.Tom prilikom uočiti šta je pisac udžbenika i sam istakao (napisano tamnijim slovima), pregledati slike, grafikone i uočiti bitne elemente u lekciji.
Treba se zapitati (Ko? Gde? Šta? Kada?Zašto? Kako?) i učeći tražiti odgovor na pitanja. Tome mogu pomoći pitanja koja se često nalaze na kraju lekcije, dakle i njih pročitati pre početka učenja. Takođe se treba pitati šta od prethodnog znanja može da se iskoristi ( bilo da se o tome čitalo, gledalo na TV-u itd.) i čemu to znanje služi. Pogotovo prilikom prvog čitanja posebno proučiti grafikone, tabele i sl. Markerom treba istaći važna mesta i naći objašnjenje za nepoznate reči.
Kako povećati motivaciju za učenje?
Evo nekih preporuka za učenike:
• donesi odluku da ćeš učiti
• veseli se kad nešto naučiš ili položiš (i proslavi to s društvom!)
• svaki napredak proprati pozitivnim mislima (i mali napredak je napredak!)
• traži zanimljivosti u gradivu (one uvek postoje!)
• nagradi se kad ostvariš plan (izlaskom!?)
• treba nagraditi i upornost u učenju (drugom ćeš prilikom naučiti brže i bolje!)
• nisu svi drugi pametniji od tebe, već bolje organizovani i imaju bolje navike i metode učenja i snalaženja
Šta ne treba činiti u učenju?
• seti se na vreme da postoje provere učenja i to svakodnevne (one tebe vrebaju i kad ti ne misliš o njima!)
• ne postavljaj sebi prevelike dnevne zahteve i neostvarive ciljeve
• ne prekidaj učenje čim nešto ne razumeš (mozgaj ili nekog pitaj! To nije sramota!)
• ne budi malodušan/na zbog težine gradiva ili zaboravljanja (sve se može naučiti i svi zaboravljaju!)
• ne brzaj samo napred u gradivu (nište bez aktivnog ponavljanja!)
• ne odustaj od učenja zbog zabave ili drugih poslova (najpre učenje, pa onda nagrada!)
• ne oslanjaj se praviše na tuđe beleške (one su najčešće usputni produkt tuđeg učenja!)
• ne veruj svojim drugovima i drugarima da vrlo malo uče (svi se volimo hvaliti! Hvali se i ti!)
• ne odbijaj pomoć i savete!
Ometajući faktori tokom učenja su:
• Odugovlačenje
• Telefonski pozivi
• Nenajavljeni gosti
• Sanjarenje
• Opuštanje
Ove ometajuće faktore moguće je prevazići dobrim planom dnevnih aktivnosti, i učenjem na radnom mestu.
Šta je još važno?
- Na časovima treba da se dobro sluša, bilo da nastavnik predaje ili ispituje. Sve vreme u školi, a to je često i 6-7 časova treba iskoristiti da se što više sazna i zapamti, pa će kod kuće biti potrebno manje vremena za učenje.
- Ukoliko je lekcija dugačka i teška, dobro je da se podeli u smisaone celine i uči deo po deo.
- Obavezno treba razjasniti sve termine i činjenice i nikako ne učiti napamet ono što se ne razume.
- Ako gradivo sadrži veliki broj podataka koje treba zapamtiti, učenje treba rasporediti na više dana i učiti više puta u toku dana
Tokom učenja, ponavljanja ili sistematizacije gradiva da bi se uvidela struktura većih celina veoma korisno je izraditi „mape uma“.
Pedagog Radmila Kišić-Novaković
