Osnovna pokretačka snaga ljudskog ponašanja su nagoni. Oni se mogu definisati kao urođene potrebe organizma. Nagonska energija proističe iz fizioloških potreba kao što su glad i žeđ. Nagoni se mogu nazvati i motivima ljudske delatnosti. Zadovoljenje nagonskih potreba dovodi do osećaja prijatnosti, zadovoljstva. Za razliku od životinja, čovek je sposoban da odloži zadovoljenje nagonskih potreba odnosno da prilagodi nagonske potrebe zahtevima socijalne sredine. Dalje je sposoban da savlada prepreku u procesu zadovoljavanja svojih potreba. Ako su potrebe osujećene dolazi do frustracije. Ovde treba napraviti razliku u odnosu na konflikt koji predstavlja sukob potreba ili zahteva.

Kako se manifestuje frustracija?

Napetošću, osećanjem strepnje ili straha, subjektivnim doživljajem nelagodnosti, besom ili agresijom.

Koncept intolerancije na frustracije uveo je osnivač Racionalno-emotivne bihejvioralne terapije (REBT) Albert Elis ukazujući na verovanje da mi, kao ljudska bića, imamo uverenja koja se tiču koliko frustracije i diskomfora možemo i spremni smo da tolerišemo. Ona bi mogla da se odnose na našu snagu ili sposobnost da „preživimo“, istrpimo ili istrajemo u susretu sa bolom, frustracijom ili neprijatnošću. Negativna nezdrava emocija koja je je najčešće povezana sa ovim iracionalnim (rigidnim/ekstremnim) uverenjima je diskomfor anksioznost. Ova uverenja ukazuju da ne možete podneti nešto što vas frustrira ili da ne možete izdržati u prisustvu nečeg neprijatnog. Uzmimo na primer da treba da spremite neki ispit koji smatrate dosadnim i suvoparnim i da povodom toga mislite na sledeći način

„Ja ne mogu da podnesem ovo smaranje od učenja. Previše mi je teško“.

Šta nije u redu sa ovim uverenjem?

Pa izuzev umiranja, mi možemo podneti šta god tvrdili da ne možemo.

Šire gledano, u osnovi „ja ne mogu da podnesem“ se nalazi zahtev koji može glasiti ovako „Ja ne smem iskusiti smaranje u životu“ ili „Sve što radim u životu mora biti bez napora“.

Ako posmatramo primer spremanja ispita „Spremanje ovog ispita mora da mi ide glatko i bez napora“. Ovakvo uverenje prati ponašanje u vidu odlaganja i izbegavanja učenja čime sebi dodatno otežavate situaciju jer ispit neće sam da se položi.  Kako problem i dalje postoji javljaju se nove negativne nezdrave emocije poput besa na sebe povodom odlaganja ili anksioznost povodom anksioznosti, čije je okidač opasnost od neuspeha.  Na ovaj način nastaje sekundarni emocionalni problem čime se vaša situacija dodatno komplikuje. Ukoliko ne položite ispit možete se javiti depresija (kao negativna nezdrava emocija) povodom neuspeha. Na vašu sreću ova spirala negativnih događaja i emocija se može prekinuti.

Koja alternativa vam stoji na raspolaganju?

Alternativa se ogleda u toleranciji na frustraciju u čijoj se osnovi nalazi racionalno (fleksibilno) uverenje da možete podneti neprijatnost (diskomfor) teškog rada i frustraciju prilikom suočavanja sa životnim problemima. Najjednostavnije rečeno tolerancija frustracije bi značila da iako nam se neka situacija ne dopada i želimo da je promenimo, postizanje naših ciljeva zahteva da tolerišemo frustraciju i diskomfor.

Kako vam racionalno uverenje može pomoći?

Može vam pomoći na taj način što jača vašu odlučnost da prevaziđete  probleme i ostvarite teške zadatke. Ako se vratimo na primer spremanja dosadnog i suvoparnog ispita, možete misliti na sledeći (fleksibilniji) način

„Ja bih voleo da mi spremanje ovog ispita ide glatko i bez napora ali to ne znači da tako mora biti. Ja mogu da podnesem ovo smaranje od učenja i za mene bi vredelo da istrajem u tome ako želim da spremim ispit i time povećam šanse da ga položim“. Ako posmatrate na višem nivou možete misliti na sledeći način „Ja bih voleo da mi sve u životu ide glatko i bez napora ali to ne mora biti tako  jer je to nerealno očekivanje.“

Očekivanje da vam sve u životu mora biti bez napora jeste nerealno jer ne postoji zakon univerzuma koja kaže da tako mora biti. Takođe vas činjenice demantuju. Ono je i nelogično jer iz vaše želje (koja je legitimna) ne proizilazi da tako mora biti iako biste vi to jako, jako, jakooooo želeli. Što se korisnosti tiče, jednostavno se zapitajte gde vas je ovakav način mišljenja doveo? Sumnjam da vam je pomogao da ostvarite kratkoročne i dugoročne ciljeve.

U ljudskoj prirodi je da postigne maksimalno moguće zadovoljstvo i izbegne neprijatnost ali to nije uvek moguće te su frustracije neizbežne. Tolerancija frustracije vam pomaže da prevaziđete neizbežne neprijatnosti i „horore“ podnošenja istih. Krajnji rezultat će biti sasvim zadovoljavajući. Mislite o tome kada budete sledeći put stajali u redu za dokumente ili u banci, držali dijetu, spremali ispit, bili zatrpani poslom, trpeli maltretman na poslu od šefa, bili u saobraćajnoj gužvi…

dr Vukašin Perović

Literatura:

  • Digiuseppe R., Doyle K., Dryden W., Backx W., A Practitioner’s   guide to rational emotive behavior therapy, Oxford University Press, New York USA, 2014.
  • Marić, J. : Klinička psihijatrija, Beograd, 2005.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.