Emocije
Emocije se najlakše mogu definisati kao specifičan doživljaj čoveka prema informacijama, prema konkretnim predmetima i pojavama sveta koji nas okružuje. U pitanju je specifično uzbuđeno stanje organizma koje se manifestuje na četiri načina:
- emocionalnim doživljajem (osećamo radost, strah, bes, tugu)
- ponašanjem pod uticajem emocija odnosno pokazivanje emocija (npr.kada se izvičemo na nekoga)
- saznajnom komponentom (sposobnost da prepoznamo sopstvenu emociju i sve što se događa u vezi sa njom)
- fiziološkim promenama u telu (ubrzan rad srca, širenje krvnih sudova, pojačano znojenje)
Jaka emocija je uvek i stres za organizam.
Postoji više podela emocija ali sa stanovišta Racionalno-emotivno bihejvioralne terapije (REBT) imamo podelu na pozitivne i negativne emocije. Kada se dešava nešto prijatno mi osećamo pozitivne emocije tipa radosti ali kada smo srećni nije nam mnogo bitno zašto je to tako, te samim tim pozitivne emocije nisu fokus pomenute terapije. Negativne emocije se javljaju kada se dešava nešto neprijatno, loše i tada osećamo bes, tugu, strah, sramotu. Po teoriji REBT-a najvažnija odrednica emocije je kognicija odnosno „kako mislimo tako se osećamo“.
Negativne emocije dalje možemo podeliti na:
- nezdrave, koje vode disfunkcionalnom, samoporažavajućem ponašanju i
- zdrave, koje vode funkcionalnom, samopomažućem ponašanju.
Nezdrave emocije su povezane sa iracionalnim mišljenjem (sistem uverenja osobe) koji predstavlja glavnu odrednicu emocionalnog poremećaja.
Zdrave emocije su povezane sa racionalnim mišljenjem, koje predstavlja glavnu odrednicu psihičkog zdravlja.
Ne dajte da vas zbunjuje izraz „negativna zdrava“ emocija. Ona jeste negativna zato što se desilo nešto neprijatno ili loše ali jeste i zdrava iz sledećih razloga:
- ne patite iako se osećate neprijatno (situacija je sama po sebi neprijatna)
- možete jasno da mislite i da se dobro orijentišete u neprijatnoj situaciji
- vaše ponašanje je usmereno ka cilju
- telesni simptomi (npr. ubrzano disanje i rad srca) su prisutni u stepenu neophodnom da bi se resursi osobe što bolje iskoristili
- unapređuje vaše psihofizičko zdravlje
- motivacija odgovara situaciji
Negativna nezdrava ima sledeće osobine:
- patite
- mentalno ste blokirani
- ne ponašate se adekvatno situaciji
- imate izražene telesne simptome
- loše utiče na vaše psihofizičko zdravlje
- motivacija je neadekvatna situaciji
Uzmimo na primer da niste položili kolokvijum i da osećate bes na sebe povodom toga. Negativna nezdrava emocija besa je povezana sa intenzivnim telesnim simptomima koji na duže staze mogu samo da štete vašem telu. Psihička patnja je izražena, vrtite se u mislima u začaranom krugu i ne možete nastaviti dalje odnosno neprestano mislite o nepoloženom kolokvijumu umesto da se fokusirate na to šta niste znali i da se što bolje spremite za naredni pokušaj. Možete prebacivati sebe kako ste ispali glupi i nesposobni i kako je to što niste položili užasno.
U samoj osnovi besa može ležati sledeće iracionalno uverenje “Ja nisam smeo da padnem kolokvijum koji sam dobro spremio i tako ispadnem glup i nesposoban. To što sam pao kolokvijum je užasno i ja ne mogu da podnesem ovaj neuspeh”
Dok sebi govorite tu misao previđate jednu bitnu činjenicu a to je da ste već pali kolokvijum, odnosno smatrate da nije smelo da se desi ono što se već desilo. To vam je isto kao da zahtevate da vremenski uslovi budu drugačiji od trenutnih koji vama ne odgovaraju. Koliko god da ponavljate tu misao nemate moć da promenite realnost. Zapamtite dve stvari:
Ako je nešto moralo da se desi, ono se već desilo !
Ako nešto zaista mora da se desi, ono će se i desiti !
Sigurno se pitate koji je najefikasniji način da promenite negativnu nezdravu emociju?
Najefikasnije je da prvo pođete od analize sopstvenih misli. Ako znamo da negativne nezdrave emocije proističu iz iracionalnog mišljenja, najbolji način da to uradite jeste da promenite ovo mišljenje. Ali kako su ljudi kao živa bića racionalni i iracionalni, to ne znači da ćete biti u stanju da u potpunosti eliminišete iracionalno mišljenje nego samo da smanjite njegov udeo u vašem mišljenju a da povećate udeo racionalnog mišljenja. Ovo nije lak posao i zahteva konstantnu vežbu, kao što vežbate da razvijete i fino oblikujete svoje telo. Što se predaniji „vežbanju“ brže ćete postići željenje rezultate.
Kako da što lakše razlikujete iracionalno mišljenje od racionalnog da biste znali šta treba da menjate?
Neki od vas mogu pomisliti da se ovim propagira eliminacija emocija ili ravnodušnost, što bi neki ljudi čak voleli da osećaju u susretu sa neprijatnim spoljašnjim događajima.
U stvari, suština je da niste osuđeni da budete ekstremno uznemireni ili ravnodušni u neprijatnim situacijama. Treća opcija ipak postoji u vidu racionalnih misli povodom nekog negativnog događaja koje će opet voditi do negativnih emocija, ali u ovom slučaju funkcionalnih (zdravih) negativnih emocija.
Čak i kada razmišljate racionalno (fleksibilno), možete osećati izuzetno jake negativne emocije. Glavna razlika između negativnih nezdravih (disfunkcionalnih) i negativnih zdravih (funkcionalnih) emocija nije u intenzitetu nego u prilagodljivosti negativne emocije novonastaloj situaciji. U slučaju prilagodljivosti prevaga ide na stranu negativnih zdravih (funkcionalnih) emocija.
Emocije nisu ni prihvatljive niti neprihvatljive povodom bilo kojeg spoljašnjeg događaja zato što su emocije vaš unutrašnji doživljaj i potiču od toga što kažete sebi povodom spoljašnjih događaja. Vaš unutrašnji govor je dostupan analizi, proveri i promeni i tu leži vaša moć.
Stoga, ako se vratimo primeru nepoloženog kolokvijuma, umesto pomenutog iracionalnog načina razmišljanja, možete razmišljati na jedan racionalan način “Jako bih voleo da nisam pao kolokvijum koji sam dobro spremio ali to ne znači da nisam smeo, i to ne dokazuje da sam nesposoban ili glup, nego jedno kompleksno i pogrešivo ljudsko biće, i to što sam pao kolokvijum nije užasno nego je samo jedna loša situacija, i ja mogu da podnesem ovaj neuspeh i za mene bi vredelo da istrajem u tome ako želim da položim kolokvijum” .
Razmišljajući na ovaj način osoba će sebe umesto u negativnu nezdravu emociju – bes, uvesti sebe u negativnu zdravu emociju – nezadovoljstvo. Šta će to praktično značiti za život osobe?
Pa, biće sklona da izanalizira razlog zbog kog je pala realnije, biće usmerena na pripremanje onog što prošli put nije dovoljno dobro pripremila, neće sebe obezvređivati nego motivisati da sledeći put bude bolja. Jednostavnije rečeno, ova osoba umesto preplavljenosti besom, će biti u stanju da vidi alternative i decentrirano posmatra situaciju, iz koje čak može izvući nauk za ubuduće.
Dakle, “čovek je krojač svoje sudbine”, češćim biranjem racionalnog načina razmišljanja olakšaćete sebi život i učiniti ga kvalitetnijim. Na vama je izbor.
dr Vukašin Perović
Literatura:
- Digiuseppe R., Doyle K., Dryden W., Backx W., A Practitioner’s guide to rational emotive behavior therapy, Oxford University Press, New York USA, 2014.
- Marić, J. : Klinička psihijatrija, Beograd, 2005.
- Vlajkov, M.: Racionalno-emotivno bihejvioralna terapija, Novi Sad, 2011.
