Još u antičkoj grčkoj skovan je termin zoon politikon (grčki ζῷον πολιτιϰόν: društveno biće), koji označava čoveka kao biće duboko određeno društvenošću. Čovek oblikuje zajednicu i na nju je upućen. Osećaj pripadnosti je jedna od najvećih ljudskih potreba i vrednosti.

Ako se osvrnemo na staru Maslovljevu hijerarhiju potreba vidimo da je posle fizioloških potreba i potrebe za sigurnošću – potreba za pripadanjem prva sledeća koja zahteva zadovoljenje kako bi čovek vodio harmoničan život.

Povezanost sa drugim ljudima nije samo značajan izvor sreće, nego i važan faktor u prevenciji stresogenih reakcija. Ljudi koji grade kvalitetne značajne veze imaju važan protektivni faktor u nošenju sa nezdravim emocionalnim reakcijama poput depresivnosti i anksioznosti ali i u nošenju sa kompleksinijim mentalnim poremećajima. Međuljdska povezanost doprinosi motivaciji, ali i osećanju smislenosti – pripadanju nečemu većem što prevazilazi naš sopstveni “self” i daje nam značenje “trajnosti i kontinuiteta”.

Šta se događa kada čovek dospe u izolaciju protiv svoje volje?

Ljudi najčešće vole da budu okruženi drugim ljudskim bićima. Gregarni motiv je jedan od elementarnih socijalnih motiva. Gregarni motiv je biološki, instinktivni poriv mnogih životinja i ljudi da budu sa drugim jedinkama svoje vrste i da žive u grupama. Smatra se da čovek poseduje gregarni instinkt ili „motiv stada“, koji predstavlja biološko-psihološku osnovu društvenog života i svih vidova udruživanja ljudi. Ovaj motiv se manifestuje u težnji pojedinca da bude zajedno s drugim ljudima, da bude deo neke socijalne grupe, kao i u osećanju uznemirenosti i nelagodnosti kada se nađe izvan svog „stada“.

Međutim, u životu se događaju situacije kada protiv svoje volje nužno moramo biti izloženi samoći. Neki ljudi koji su po prirodi introvertniji bolje se nose sa samoćom, bez osećaja da su usamljeni. Ljudi koji su više orijentisani na druge, više će patiti u novonastaloj situaciji. 

Važno je znati da samoća nije isto što i usamljenost. Samoća može podrazumevati kvalitetno bivstvovanje sa samim sobom. Veliko je umeće dostići stepen uživanja u samoći u današnje vreme kada su ljudi hiper-povezani na najrazličitije načine, i na neki način zavisi od interakcije sa drugima. Nije ni čudo što je najveća kazna za čoveka, koji počini monstruozan zločin, ni manje ni više nego “samica”. 

Jedno je preferencija bivanja sa drugima, ali drugo je patnja usled zavisnosti od socijalne stimulacije koja nam nedostaje kada smo sami. 

Kako učiti iz samoće?

Bivanje samim, daje nam toliko predivnog prostora za refleksije koje nemamo kad smo opterećeni svakodnevnim dužnostima i zadacima, i kada živimo “isplanirano sutra”. Bivanje izmeštenim (ne svojim izborom) u izolaciju postavlja specifican zahtev pred nas. Međutim, trenutnu situaciju možemo videti kao “katastrofu” ali možemo odabrati da je vidimo i kao izazov. Vreme koje nam je “dato” da provedemo u izolaciji, može biti vreme koje ćemo “protraćiti”, ali isto tako može biti jedna od najboljih investicija u sebe.  

Ako ste i pre izolacije, imali simptome koji su vas mučili, ili dijagnostikovan psihijatrijski poremećaju, potpuno je normalno da će se simtomi intenzivirati kao posledica reakcije na novonastalu situaciju – koja, istina, mnogo toga oduzima, ali može isto tako mnogo toga dati. 

Hajde, da razmotrimo šta možemo učiniti za sebe u situaciji izolacije. 

Jedna od najmudrijih stvari jeste učenje kako da naučimo da obraćamo pažnju na stvari koje smo potpuno zaboravljali dok je život tekao “ustaljenim tokom”. Zamislite da gledate film, ono što se sada događe jeste “slow-motion”, koji nam daje mogućnost da uvidimo sve dragocene detalje koje smo do tada propuštali. 

Samo vreme nije toliko relevantno, ono što je bitno je “usmeravanje pažnje”. Usmeravanje pažnje na sitnice je kao buđenje iz sna – svaki put! Čak i unutar svoje sobe – na svaki zvuk, svaki miris, svaku boju, odsjaj svetlosti kroz zavese, oblake koje vidimo kroz prozor, svaku senzaciju koju osetimo u telu, miris jutarnje kafe, ukus onoga što jedemo… Posvećeno promatranje svega. Samoća i izolacija daju nam priliku da imamo refleksije o “spektaklu života” kao takvom. 

Mindfulness – tehnika pune svesnosti

Tehnika pune svesnosti pruža nam mogućnost da otkrijemo šta je sve ovo oko nas i u nama. Ona predstavlja “radikalnu svest” – umetnost bivanja u “sada”. Ono što nas zapravo “porobljava” jeste “potraga”, nasuprot tome “tehnika pune svesnosti” daje nam slobodu da ne menjamo iskustvo, nego da prihvatimo sve(t) koji je već dat po sebi. Zaokret od anksioznosti o budućnosti i depresivnih ruminacija o prošlosti ka sadašnjem trenutku uči nas velikoj životnoj filozofiji – samom priznavanju svega već postojećeg ma šta to bilo (misli, emocije, senzacije,…itd.). 

“The art of doing nothing” – umetnost rađenja ničega

Ako obratite pažnju na svoje misli, tada ćete shvatiti da mi kontinuiarano vršimo unutrašnju naraciju o stvarima koje želimo ili bismo trebali uraditi. Mi smo zapravo stalno “ophrvani” svojim mislima i izgubljeni u njima. Stvarno prepuštanje sadašnjem trenutku – prva puna svesnost (being mindful), suštinski ne zahteva napor. Ono ne predstavlja prestanak ičega, nego prepoznavanje i prihvatanje svega što postoji i događa se. Tada razlika između nas i sveta postaje zanemarljiva, postoji samo životni tok koji se neometano odvija u svoj lepoti. 

Lakše je reći – no uraditi!

Tehnika pune svesnosti je nešto što se vežba. Krenite sa obraćanjem pažnje na svaku misao, osećanje, akciju, pojavu, ali bez ikakvog prosuđivanja, etikatiranja (kao dobro ili lošeg) i sa stavom bezuslovnog prihvatanja. A onda – puštanja. Možete krenuti tako što ćete samo obraćati pažnju na stvari koje se pojavljuju svesti – misao o poslu, zvuk komšija koje silaze niz stepenice, cvrkut ptica, boju neba, glas deteta, dodir partnera, osećaju toplog tuša na koži, miris kupke, toplotu fena dok sušimo kosu… Pored toga, postoje razne korisne aplikacije koje možete instalirati na svoje androide i slušati predavanja ili vođene meditacije kako biste se bolje upoznali sa samom temom (“Waking up”, “Calm”, “Insight timer” i druge). Deset minuta pune svesnosti na dnevnom nivou je ogroman ulog u vaše mentalno zdravlje. Benefiti “Mindfulness” meditacije su sada već široko poznati naučnoj javnosti. 

Šta još može pomoći u borbi sa čudovištem zvanim “dosada”?

Dobro je poznato da se ljudi koji znaju da isplaniraju svoj dan osećaju efikasnije i zadovoljnije. Napravite vašu strukturu dana, u odnosu na svoje fizičke i mentalne mogućnosti. Krenite od usposavljanja redovnog vremena buđenja, pravljenju kvalitetnog obroka – i rađenju istog sa posvećenošću. Koju aktivnost volite? Joga, pilates, aerobik, ili nešto sasvim treće – napravite raspored svakog dana kada ćete biti fizički aktivni. Imate li mogućnost da prošetate – iskoristite priliku da udahnete svež vazduh, obratite pažnju na prirodu i zahvalite se svakom zraku sunca. Šta je vaš hobi, imate li preferencije prema kreativnom izražavanju? – pišite, slikajte, fotografišite, …ili nešto potpuno novo i drugačije. Stavite to u svoj plan. Da li ima nešto što ste hteli da naučite, ali niste imali vremena – jezik, program, tehnika (postoji beskonačno mnogo tutorijala na youtube-u i drugim platformama od kojih su neke specifično dizajnirane za učenje). Niste imali vremena da čitate – napravite listu knjiga koje želite da pročitate i počnite. Filmovi, serije koje ste propustili? Ušuškajte se u krevet uz miris svežih kokica i počnite. Budite kreativni, ako vas je više, igrajte igre. Toliko je mogućnosti.

Ako pokušate da ih sagledate, videćete da je dan zapravo previše kratak, nasuprot tome da je dosadno.

Dijalektički odnos prihvatanja, pune svesnosti i posvećenosti, ali s druge strane bivanje aktivnim u kreiranju sopstvenog života je ono što nam vraća “osećaj” kontrole. Osećaj, jer je bitno imati svest da mi nikada nemamo punu kontrolu nad životom. Ali uvek imamo izbor. I kako sjajni Viktor Frankl kaže: “Sve može biti oduzeto čoveku, osim jedne stvari: poslednje od ljudskih sloboda – da bira svoj stav u bilo kojoj situaciji, da bira svoj put”. 

Klinički psiholog i psihoterapeut

Olivera Novaković

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.