histion

Često se može čuti izraz „histeruša“ a da li  stvarno znate šta se pod tim podrazumeva? Šta je sa muškom histerijom? Da li je ona (nepravedno) zapostavljena? Zabunu može uneti i izraz „histrion“ usled postojanja histrioničnog poremećaja ličnosti u klasifikaciji mentalnih oboljenja. Između ova dva pojma postoji bitna razlika – histerične ličnosti predstavljaju visoko funkcionalnu i dobro integrisanu grupu nasuprot primitivnoj histrioničnoj ličnosti. Dodatnu komplikaciju predstavlja to što se izraz “histerija” odnosio na bolest koja se pretežno javlja kod žena, a odlikuje se čestim operacijama i višestrukim somatskim (telesnim) žalbama, kao i da označi razne konverzivne simptome kao što su paraliza ili slepilo, koji nemaju organsku osnovu. Iako se konverzivni simptomi (oni koji se tiču voljnih motornih ili senzornih funkcija) mogu javiti kod histerije, oni nisu rezervisani samo za nju.

Sam izraz poremećaj ličnosti podrazumeva:

Produženo patološko (loše prilagođeno) ponašanje koje je dugotrajno i proteže se kroz ceo život i vodi u probleme socijalnog i radnog funkcionisanja.

Neki autori smatraju histeriju i histrioniju  kao deo jednog kontinuuma, dok ih drugi vide kao jasno odvojene.

Odlike histrioničnog poremećaja ličnosti:

  • prožimajući obrazac preterane emocionalnosti i traženja pažnje sa osećanjem neprijatnosti kada nisu u centru pažnje
  • interakcije sa drugima često karakteriše neadekvatno seksualno zavodljivo ili provokativno ponašanje
  • brza izmena u osnovi plitkih emocija
  • koriste fizički izgled da privuku pažnju na sebe
  • govorni stil je preterano usmeren ka ostavljanju utiska na sagovornika
  • sklonost samodramatizacijama i preteranom izražavanju emocija
  • sugestibilnost (olako prihvatanje tuđih stavova)
  • odnose sa drugim ljudima smatraju intimnijim nego što to zaista jesu

Zajedničko za histerične i histrionične ličnosti:

…je emocionalna labilnost i plitko izražavanje emocija, privlačenje pažnje, poremećeno seksualno funkcionisanje, zavisnost od drugih i bespomoćnost, samodramatizacija. Ove osobine laici često povezuje sa pojmom histerisanja kako bi označili preterano dramatično reagovanje ali one su dosta više povezane sa histrioničnim ličnostima.

Iako većina poremećaja ličnosti pokazuje sklonost ka smanjivanju simptomatologije sa vremenom izgleda da to nije slučaj sa ovim ličnostima, koje se često okreću psihoaktivnim supstancama kako bi se lakše nosile sa svojim problemima.

Pravi histrionični poremećaj ličnosti je više izraženiji od histerične ličnosti u svakom smislu, odnosno simptomi su prenaglašeniji.

Glavne odlike su veća labilnost afekta, veća impulsivnost i izraženija preterana zavodljivost i emocionalnost. Seksualnost  je toliko direktna i prenaglašena da ustvari mogu odbiti pripadnike suprotnog pola. Njihova egzibicionistička potreba da uvek budu u centru pažnje odbija druge ljude zbog bezobzirnosti i po tome su slični sa narcističkim poremećajem ličnosti.

Sa druge strane, histerične ličnosti su dosta manje dramatične i egzibicionistički nastrojene  i svoju seksulanost izražavaju dosta opreznije i stidljivije. Oni su često zadovoljavajuće uspešni na poslu i pokazuju ambicioznost i konstruktivni takmičarski duh. Takođe imaju razvijene zrelije odnose sa drugim ljudima za razliku od histriona koji formiraju preterano bliske veze sa drugim ljudima koje karakterišu mazohizam i paranoja. Histerične ličnosti lakše podnose odvajanje od voljenih osoba (objekt ljubavi) dok su histrioni često preplavljeni anksioznošću povodom odvajanja od voljenih osoba. Striktan superego (savest, sistem vrednosti) histeričnih ličnosti je u kontrastu sa labavim superegom histriona, gde dominiraju primitivniji mehanizmi odbrane ega (deo ličnosti koji je u sadejstvu sa spoljnom sredinom -„onaj deo ličnosti koji u svakodnevnom životu nazivamo Ja“) kao što su spliting (osoba nije u stanju da integriše dobre i loše aspekte sebe ili drugih ljudi nego ih drži odvojeno) i idealizacija (prenaglašavanje pozitivnih osobina i umanjivanje negativnih osobina željenog objekta).

Iako je histerične žene često opisuju kao frigidne ili anorgazmične, ona mogu biti i promiskuitetne ili potpuno orgazmične ali u osnovi nezadovoljne svojih seksualnim životom.  One nisu u stanju da formiraju romantičnu ili seksualnu vezu sa muškarcem koji je za njih adekvatan nego se često zaljubljuju beznadežno u zauzete (nedostupne) muškarce. Jedan od problema je i taj što muškarci često pogrešno tumače njihove postupke kao seksualno nabacivanje usled čega se one konstantno iznenađuju, što ukazuju na nesvesnu prirodu njihove zavodljivosti.

Usled stereotipa vezanih za seksualnu ulogu, muška histerije je dugo bila zanemarena. Postoje dva podtipa muške histerije – hipermaskulini i pasivni/ženstveni. Prvi predstavlja karikaturu muškosti, ponašaju se zavodnički prema svim ženama. Pasivni/ženstveni podtip mogu biti kitnjasti homoseksualci ili pasivni heteroseksualci koji se plaše žena.

Teme koje su zajedničke sa oba pola, bilo histerični ili histrionski tip su:

  • zavodljivost
  • promiskuitet
  • seksualna ljubomora
  • potraga za idealnom ljubavi
  • hirovitost
  • seksualizacija (posmatranje osoba kao seksualnih objekata)

Zajedničko za histerični i histrionični tip ličnosti jeste kognitivni stil ili način razmišljanja (način na koji osoba misli, doživljava i pamti informacije) koji se najbolje opisuje kao impresionistički. Na primer kada bismo upitali takvu osobu recimo „Kako ste proveli odmor?“, odgovor bi bio negde u vidu „jednostavno super“ ili „stvarno užasno“. Još jedna odlika ovog kognitivnog stila je izbegavanje koncentrisanja na detalje. Ovakvi tipovi ličnosti koriste razne odbrambene strategije kako bi smanjili emocionalnu pobuđenost kao na primer poricanje (odstranjivanje neprijatnih sadržaja iz svesti na taj način što osoba ne zapaža očigledne realne činjenice iz svoje stvarnosti, odnosno poricanje stvarnosti), potiskivanje (neprihvatljive misli, želje ili impulsi se smeštaju u nesvesni deo ličnosti a potiskuju se i aktuelni događaji koji bi mogli da isprovociraju ranije potisnute sadržaje).

Inhibicija emocionalne pobuđenosti se smenjuje sa periodima preteranog izražavanja emocija sa ciljem izazivanja odgovora kod drugih ljudi. Ove epizode intenzivne, ali u osnovi površne emocionalnosti  mogu biti u službi odbrane od dubokih, iskrenih emocija koje ove osobe žele da izbegnu.

Kakvi su razvojni problemi/poteškoće prisutni kod histeričnih/histrioničnih ličnosti ženskog pola posmatrano kroz psihodinamski pristup?

Prva poteškoća predstavlja fizičko i emocionalno uskraćivanje od strane majke (u ranoj fazi psihoseksualnog razvoja) a druga je vezana za nejasan odnos prema seksualnom identitetu (u kasnijoj fazi psihoseksualnog razvoja). U slučaju fizičkog i emocionalnog uskraćivanja od strane majke, histrionični tip činosti se okreće ocu radi zadovoljenja svojih potreba za zavisnošću i ubrzo shvata da je zavodničko i dramatično ispoljavanje emocija neophodno kako bi zadobila očevu pažnju. Kako odrasta, ona uči da mora da potiskuje svoju genitalnu seksualnost kako bi ostala „tatina  devojčica“. Kod histeričnog tipa ličnosti takođe postoji nezadovoljstvo majkom, ali se ono dešava na kasnijem stupnju razvoja. Kada shvati da ne može da fizički poseduje majku kao njen otac, ona se usmerava ka cilju da bude objekat želje drugih. Pošto smatra da je „izgubila“ pažnju majke ona će uraditi sve da bude objekat želje svog oca. U toku ovog procesa ona se odriče svoje prave prirode da bi postala onakva kako drugi žele. Tipično za histeričnu i histrioničnu ličnost je prisustvo utvrđenog obrasca  višestrukih romantičnih partnera pri čemu izabrani muškarac nikada neće biti onaj pravi i prema tome postaje „potrošan“. Na ovaj način, ove žene se čuvaju za oca koga kao devojčice često idealizuju kao jedinog vrednog. Ovakvo intenzivno vezivanje za oca dovodi do rivaliteta sa majkom ili bratom (ako smatra da je ostvario poseban odnos sa ocem). Histerija se često povezuje sa nemogućnošću doživljavanja orgazma dok je kod histrionije situacija donekle drugačija. Neke mogu imati asimptomatsko seksualno funkcionisanje ali su „odsečene“ od svojih autentičnih unutrašnjih iskustava ljubavi i intimnosti tokom seksualnih odnosa. Seksualni delovi tela se mogu pokazivati kroz provokativni stil oblačenja iako je malo erotskog uzbuđenja povezano sa ovakvim ponašanjem. Ove žene često bivaju iznenađene kada muškarci reaguju na njih kao da se ponašaju zavodnički ili seksualno provokativno. Takođe postoji istorija izbora neadekvatnih partnera. U slučaju homoseksualnih žena postoji intenzivna vezanost za majku pri čemu preziru oca kao rivala u borbi za naklonost  majke.

Kakve je situacija kod histeričnih muškaraca?

Kao što su histerične žene „tatine devojčice“ tako su oni „mamini sinovi“. Oni mogu reagovati na odvajanje od majke erotizovanjem iste. Kada je majka odsutna oni je zamišljaju sa drugim muškarcem kojeg je izabrala umesto njih. Ovo može dovesti do hipermaskulinog ponašanja (preterivanje u muškom stereotipnom ponašanju, kao što je naglasak na fizičkoj snazi, agresiji i seksualnosti) tokom kojeg „uništavaju“ seksualne rivale sistematski zavodeći žene (Don Žuan varijanta), od kojih su mnoge već u vezi. Kao i kod žena, ovakvi muškarci usled želje da budu objekat želje mogu ići iz veze u vezu tražeći savršenu zamenu za svoju majku samo da bi saznali da im nijedna neće obezbediti emocionalnu podršku i bliskost za kojom tragaju. Postoji varijanta u kojoj se ovi muškarci odlučuju za celibat kako bi održali vernost svojoj majci ili čak učešće u individualnim hipermaskulinim aktivnostima kao što je bodibilding čime ubeđuju sebe da su pravi muškarci. Homoseksualni muškarci vide majku kao rivala za očevu pažnju  te se mogu okrenuti potrazi za starijim muškarcima kako bi zadovoljili potrebu za emocionalnom podrškom i bliskošću.

Kao što ste mogli da pročitate histerija i histrionija čine jedan spektar sa mnoštvom prednosti i mana. Neki od ovih ličnosti mogu izrazito naglašavati fizički izgled i sposobnost da privuku druge te u slučaju neuspeha mogu biti skloni depresivnom reagovanju. Ovo treba imati u vidu kako bismo mogli da ih sagledamo van fizičkog izgleda i seksualne poželjnosti, odnosno da proniknemo u dubinu njihove ličnosti.

 

dr Vukašin Perović

                                                                                                                                                                                                                                                perovic.vukasin@gmail.com

 

Literatura:

Gabbard O.Glenn,: Psychodynamic Psychiatry in Clinical Practice, American Psychiatric Publishing, Arlington USA, 2014.

Marić, J. : Klinička psihijatrija, Beograd, 2005.

Totić Poznanović S., Damjanović A. : Praktikum iz psihijatrije, Beograd, 2011.

 

 

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *