Začetnikom geštalt terapije smatra se Frederik (Fric) Perls, koji je 40-ih godina prošlog veka objedinio zakone opažanja, prvo u koncept psihoterapije, a zatim u shvatanje ljudske egzistencije. Ljudi koji su takođe uticali na formiranje i širenje ovog psihoterapijskog pravca bili je supruga Frica Perlsa – Laura Perls, kao i Pol Gudmen.
Jako veliki uticaj na stvaranje ovog psihoterpaijskog pristupa imala je geštalt psihologija. Šta je geštalt? Reč geštalt označava celinu koja je više od prostog zbira elemenata. U geštalt psihologiji ta celina predstavljena je pojmom polje. Polje je sačinjeno od figure i pozadine. 
Figura predstavlja dominantnu potrebu, ono što privlači našu pažnju i usmerava naše ponašanje, dok je sve drugo u odnosu na nju u pozadini. Na primer, kada smo žedni, naša žeđ je dominantna u odnosu na sve ostale potrebe u tom trenutku, ona je figura. Kada je žeđ zadovoljena, čovek može krenuti da se bavi drugim potrebama. Takođe, veliki uticaj na geštalt psihoterapiju imala je egzistencijalistička filozofija i to na način da je svaki čovek odgovoran za svoju egzistenciju. Takođe, važan je i uticaj Martina Bubera o tome kakav terapijski odnos između klijenta i terapeuta treba da bude. Naime, ovaj odnos nužno mora biti u horizontalnoj ravni, odnosno klijent i terapeut su ravnopravni, i da bi taj odnos bio kvalitetatan mora postojati međusobno poverenje i uvažavanje. Važno je naglasiti da se geštalt terapija bavi onim sada i ovde, a ne onim što je bilo i što će tek biti. Ova dva uslova stvaraju mogućnost za egzistencijalni susret terapeuta i klijenta koji je oličen u formi: Ja i ti, Ovde i sada! Pored egzistencijalizma, veliki uticaj imala je i fenomenologija, koja je omogućila da se da se terapeut bavi onim što je dato, da razume klijenta na osnovu onoga što je očigledno, a ne na osnovu sopstvenih interpretacija. Na taj način cilj postaje sagledavanje klijenta kao onoga što jeste, a ne onoga što je bio ili što je trebalo da bude.
Cilj geštalt psihoterapije jeste postizanje kontinuuama svesnosti, koja je najbolje oruđe za razumevanje samoga sebe, svog mesta u svetu i shvatanje načina na koji utičemo na formiranje tog mesta. Znači da u geštaltterapijskom pristupu zdravlje karakterišu aktivnost, mogućnost čoveka da bude kontaktu sa samim sobom i svojom okolinom, mogućnost da čini izbore i da bude autentična ličnost. S druge strane, bolest karakterišu zastoji u slobodnoj razmeni energije sa okolinom, otpori, rigidnost, kontrola i anksioznost. Baš zato, kao što je već pomenuto, ozdravljenje se zasniva na obnavljanju svesnosti koju smo izgubili.