This topic contains 2 replies, has 3 voices, and was last updated by  Anonymous 1 year, 8 months ago.

Viewing 3 posts - 1 through 3 (of 3 total)
  • Author
    Posts
  • #813

    Anonymous

    Pre svega pozdrav.

    Znam da je ovo otrcana tema, ali ja stvarno želim da pomognem sebi. Možda me je sramota da odem kod lekara zbog ovoga, a ovde mi je ipak lakše da kažem nekome o čemu se radi.
    Raskinuo sam sa ddevojkom pre 2 meseca; tačnije ona je mene ostavila. Od tada se u stvari sve i promenilo. Uopšte ne mogu da nađem razlog da nešto uradim…nemam volje, nemam ni želje. Non-stop razmišljam o njoj i mislim da to nije dobro. Poludim kad pomislim da ona može da bude sa nekim drugim, ne znam kako da opišem taj osećaj. Nepodnošljivo je.
    Želim da ponovo budemo zajedno, ali ne znam kako….kako da se postavim?

    #827

    psihologika.rs
    Keymaster

    Poštovani,
    drago nam je što ste se obratili za pomoć. Reakcije tuge je normalna i očekivana reakcija na prekid veze i gubitak voljene osobe. Vi sami sebi najviše možete pomoći promenom načina mišljenja povodom raskida. Osnovna premisa racinalno emotivno bihejvioralne terapije (REBT) je ta da nas ne uzmeiravaju sami događaji, nego način na koji razmišljano o njima. Nije raskid to što vas sprečava da nastavite dalje nego vaše rigidne (iracionalne) misli povodom tog raskida tipa: “Ona nije smela da me ostavi i to je užasno. Ja ne mogu da podnesem taj gubitak. A pošto me je ostavila, ja sam bezvredno biće.“. Ovakve misli vas mogu uvesti u osećanje depresije u kojem se, kako ste naveli; osećate bezvoljno i nemotivisano da bilo šta radite. Po teoriji REBT-a to bi bila negativna nezdrava emocija. Alternativno možete misliti fleksibilno: “Ja bih voleo da me ona nije ostavila ali to ne znači da nije smela. To je ste loše ali nije užasno. Jako mi je teško, ali ja mogu podneti taj gubitak i bilo bi vredno za mene da istrajem u tome. I iako me je ona ostavila, ja nisam bezvredno ljudsko biće, nego kompleksno ljudsko biće čija se vrednost ne može meriti“ i biti samo tužni. Odnosno, nećete osećati tako intenzivnu psihičku patnju nego će vam biti autentično žao što se veza završila, ali ćete prihvatiti raskid kao nešo što je moglo i smelo da se desi jer se takve stvari u životu dešavaju. Pošto je tuga (za razliku od depresije) iako negativna i neprijatna emocija – zdrava, nećete biti preplavljeni, i moću ćete da racionalno razmišljate o mogućim alternativama i šta je u datoj situaciji najbolje uraditi.

    Ako imate dodatnih pitanja, pišite nam na e-mail.

    Srdačan pozdrav

    #1142

    Anonymous

    Nadam se da će neko videti post i odgovoriti mi, jer je tema stara godinu dana. Kako god. Veta je bila na daljinu, u početku sam bio protiv nje baš iz tog razloga, ali ona po njenim rečima se previše zaljubila i htela da budem njen. I verujem joj, po ponašanju sam osetio to. Neću da zavlačim, jer nije to ono što me interesuje, niti razlog raskida. Uglavnom, oboje smo se ugasili i ne osećamo ništa. E sad, ja sam takava osoba, emotivna jako i meni ona i dalje “znači” nešto. Tj. nemam ništa protiv da ponekad razgovaramo i tako to, ali nekad imam osećaj kao da mi odgovara jer mora (poruke su u pitanju, daljina kao što rekoh) i onda se ja osećam loše. Razumem, škola, obaveze, pa kad je s društvom ne može. I nekad sam spreman da je saslušam, ali kad ja njoj pričam kao da je davim. Mislim, razumem, nema emocija i verovatno je u meni problem što sam takav da imam vremena za nju. Dakle imam nekoliko pitanja.. šta ustvari odljubljivanje znači, kakav je to proces? I dokle može da ide unazad? Npr. da li mi možemo da se bez razloga zamrzimo ili tako nešto. I da li je zbog toga pametnije da ne pričamo dok se ne sredimo oboje ili šta? I je li moguće da se osećanja opet vrate?

Viewing 3 posts - 1 through 3 (of 3 total)

You must be logged in to reply to this topic.