borderlajn

 

Poremećaji ličnosti predstavljaju grupu poremećaja za koje su karakteristični duboki i trajni obrasci ponašanja koji se manifestuju kao rigidna reagovanja na širok spektar životnih situacija. Kod osoba sa poremećajem ličnosti uočavaju se značajna odskakanja u sferi mišljenja, emocionalnog reagovanja i ponašanja od onoga što se opaža kao normalno u datoj sredini. Poremećaj se javlja u detinjstvu i razvija se kroz odrastanje osobe. Dijagnoza poremećaja ličnosti ne postavlja se pre 18. godine života.

Postoje 4 osnovne kliničke karakteristike koje su zajednične svim poremećajima ličnosti:

  1. nefleksibilan i maladaptivan odgovor na stres  – ponavljajući (auto)destruktivni obrasci ponašanja
  2. teškoće u radu i ljubavi
  3. problemi u interpersonalnom kontekstu – zbog nedostatka empatije i nemogućnosti da sebe vide onako kako ih druge osobe vide
  4. sposobnost da se uvuku “pod kožu”

Granični poremećaj ličnosti se najbolje može prepoznati po ekstremnoj nestabilnosti i impulsvnosti u reakcijama, sklonosti kognitivno-perceptivnim distorzijama i hronično nestabilnim interpersonalnim odnosima. Naime, čuveni Oto Kernberg opisuje graničnu organizaciju ličnosti sa sledećim karakteristikama:

  • difuzija identiteta
  • primitivni mehanizmi odbrane (spliting/cepanje – viđenje ljudi, događaja, odnosa kao crno-belih)
  • očuvano testiranje realnosti

Ranije se ovaj poremećaj smatrao varijantom shizofrenije zbog ekstremne nestabilnosti koja ga karakteriše. Za osobe koje pate od ovog poremećaja često se kaže da su “stabilne u svojoj nestabilnosti” zbog toga sto je njihov životni stil funkcionisanja hronično nestabilan. Ove osobe deluju kao da su stalno u stanju krize. Njihovo raspoloženje oscilira i ponašanje je nepredvidivo. Česta su stanja snažne anksioznosti i depresije. Istovremeno su zavisne od drugih osoba ali i agresivne prema njima. Zbog toga su njihove veze sa drugim ljudima burne, nestabilne i intenzivne.  Često navode da kroz život osećaju duboko osećanje praznine i bola, te su zbog toga skloni autodestruktivnim radnjama koa što su pokušaji samoubistva, rezanje/sečenje, zloupotreba narkotika i alkohola. Ovim ponašanjim oni pokušavaju da zamrznu unutrašnji bol – da anesteziraju nepodnošljivo sanje. U emotivnim odnosima nemaju sposobnost da sagledaju kompleksnost partnera nego ga vide ili kao idealnog ili kao zlog (mehanizam splitinga). Zbog nemogućnosti da podnesu odbacivanje ili napuštanje,  posežu za autodestrukcijom, jednim delom na taj način privlače pažnju kako bi im neko pomogao. U stanjima jačih dekompenzacija oboleli može imati i prolazne psihotične epizode.