Disocijativni poremećaj karakteriše se delimičnim ili potpunim gubitkom integracije između:

  • sećanja na prošle događaje (traumu)
  • svesti o sopstvenom identitetu
  • kontrole pokreta tela

Najosnovniji simptom ovog poremećaja jeste amnezija. Poremećaj se češće javlja kod žena i kod mlađeg dela populacije. Poreklo ovog poremećaja je psihogeno, vremenski je tesno povezan sa traumom. Osnovni mehanizam koji osoba koristi kako bi se odbranila od nepodnošljivih sadržaja jeste konverzija koja predstavlja transformaciju neprijatnih osećanja u simptom. Oboleli od ovog poremećaja mogu se osećati konfuzno, imati osećaj da nemaju identitet ili pak imati višestruki identitet. Poremećaj se uglavnom javlja iznenadno i obično ne traje više od nekoliko nedelja ili meseci.

U grupu disocijativnih poremećaja spadaju:

  1. Disocijativna amnezija – osoba gubi sećanje na jedan deo života koji je po pravilu povezan sa traumom
  2. Disocijativna fuga – osoba pored amnezije, odlazi na iznenadno putovanje tokom koga održava brigu o sebi, i u toku fuge može preuzeti potpuno nov identitet
  3. Disocijativni stupor – osoba ne reaguje na spoljne stimuluse, uglavnom leži ili sedi (ali nije u stanju sna niti u stanju nesvesti)
  4. Stanje transa i poremećaj zaposednutosti – privremeni gubitak identiteta praćen osećajem da je osoba zaposednuta drugom osobom, duhom ilio nekom silom, i tokom tog perioda svest je sužena o spoljašnjim događajima
  5. Disocijativni poremećaj pokreta i senzibiliteta – gubitak ili promena funkcionisanja pokreta ili osećaja (najčešće kožnog)
  6. Disocijativni poremećaj motorike – gubitak mogućnosti pokreta celog ekstremiteta ili njegovog dela, paraliza može biti potpuna ili delimična
  7. Disocijativna anestezija i senzorni gubitak – karakteršu ga anestezija, hipestezija i parestezija, kao i potpuni gubitak vida, nejasnića vida, psihogena gluvoća i slično
  8. Mešoviti disocijativni poremećaj
  9. Ostali disocijativni poremećaji (Ganzerov sindrom i višestruka ličnost)

Najvažnije imati na umu kod ove grupe poremećaja je da oni nisu izazvani bilo kakvim organskim poremećajem, nego su uvek psihogenog porekla.

Terapija:

  • Psihoterapija – kognitivno bihejvioralna terapija, psihodinamska psihoterapija, porodična psihoterapija, hipnoza