Zavist nije prijatna emocija, ali može biti zdrava u slučaju da sebi iskreno priznate da želite to što druga osoba ima (smišljate kako da dobijete to što želite) uz dopuštanje drugoj osobi da ima ono što je predmet želje i kada vas to motiviše da pokušate da steknete ono što iskreno želite.
Postoje dva domena zavisti: ego domen i ne-ego domen. U ego domenu, vaša zavist je vezana za vaše viđenje sebe dok u ne-ego domenu to nije slučaj.
Postoje dva različita tipa zavisti: po teoriji REBT-a postoji razlika između negativnih zdravih emocija (proističu iz racionalnih uverenja) i negativnih nezdravih emocija (proističu iz iracionalih uverenja). REBT teorija kaže da su ljudska bića biološki preodređena da razmišljaju racionalno ali i iracionalno. U većini životnih situacija mi razmišljamo racionalno, što znači da su naša razmišljanja i procene okolnosti samopomažuće (pomažu nam da ostvarimo željene ciljeve), realistična i logična. Međutim kada su u podređenim situacijama ljudi mogu biti skloni iracionalnom načinu razmišljanja (razmišljanju koje je samoporažavajuće, nerealistično i nelogično). Iracionalno razmišljanje je štetno jer nas uvodi u nezdrave emocije i disfunkcionalna ponašanja. Prema tome, postoje dva tipa zavisti: zdrava i nezdrava zavist. Vaš cilj bi bio da izađete na kraj sa nezdravom zavisti i da umesto nje osećate zdravu zavist kada to odgovara situaciji.
Koja bi to bila zajednička tema za događaje u kojima osećamo zavist prema drugim ljudima?
Ova tema je prisutna bez obzira da li osećate nezdravu ili zdravu zavist: Osećate zavist kada neko poseduje nešto što biste želeli, a vrednujete to kao nešto veoma pozitivno. Centralnu komponentu zavisti (okidač) predstavlja to što drugi ima nešto što vi nemate, a snažno želite da imate.
Emocionalno iskustvo nezdrave zavisti je slično iskustvu besa ali se ipak razlikuje.
Na čemu to najčešće zavidimo drugim ljudima?
-materijalno posedovanje
-životni stil (uključujući zdravlje)
-osobine ličnosti
-fizičke karakteristike
-socijalna mreža
-pažnja i priznanje od strane okoline
-javne nagrade ili počasti
-status i/ili moć
Zavist može biti fokusirana na objekat ili na osobe. Kada je objekat centar vaše zavisti, ona je više usmerena na nešto što osoba poseduje (gore navedeno) a vi nemate, nego na samu osobu koja to poseduje. Odnosno ovde je značajnije na čemu zavidite nego kome.
Kada je zavist fokusirana na osobu, ona je više usmerena na osobu nego na objekat (ono što ona poseduje). Koje su osobe predmet vaše zavisti? To su najčešće osobe u odnosu na koje sebe smatrate inferiornim ili koje smatrate rivalima. Ovo može objasniti zašto ste nezdravo zavidni na sestru/brata koji poseduju nešto što vi nemate a vrednujete kao poželjno, a da uopšte ne zavidite nekom rođaku koji poseduje istu stvar.
Zašto smo nezdravo zavidni?
REBT teorija počiva na činjenici da nas ne uzbuđuju sami događaji, nego načini na koje mislimo o određenim događajima. Osnova REBT-a jeste ABC model koji funkcioniše na sledeći način:
A – aktivirajući događaj (događaj, situacija povodom koje postajemo zavidni)
B – uverenja koja osoba ima o aktivirajućem događaju koja mogu biti racionalna i iracionalna
C – posledice (emocije, kognicije i ponašanja) koje mogu biti zdrave i nezdrave i zavise od uverenja
Ovo se najbolje može sagledati kroz ABC model emocionalnih poremećaja pomoću primera dvojice kolega koji se bore za napredak u karijeri (pozicija šefa):
A (aktivirajući događaj) –„Nisam dobio unapređenje koje je moj kolega dobio.“
B (iracionalno uverenje) u slučaju nezdrave ego zavisti (vaše viđenje sebe) vezane za objekat – „Moram dobiti to unapređenje koje je on dobio. Ako ne dobijem unapređenje ja sam manje vredan.“
C (posledice) – nezdrava zavist
U slučaju nezdrave ne-ego zavisti usmerene ka objektu vaš fokus bi bilo unapređenje koje je vaš kolega dobio a vi niste (iako ste jako želeli).
B-„Moram dobiti to unapređenje koje je on dobio. Užasno je ako ne dobijem to unapređenje i ja ne mogu da podnesem da nemam ono što želim.“
U slučaju nezdrave ego zavisti (vaše viđenje sebe) vezane za osobu, vaš fokus je na kolegi koji je dobio unapređenje nego na samom unapređenju.
A-„Moje kolega je dobio unapređenje koje ja nisam, a želeo sam.“
B-„On ne sme imati ono što ja želim. To što je on dobio unapređenje mene čini manje vrednim.“
U slučaju nezdrave ne-ego zavisti vezane za osobu, vaš fokus je ponovo na osobi a ne na unapređenju.
A-„Nepravedno je što je moj kolega dobio unapređenje koje sam želeo a nisam dobio“
B-„Ova nepravda nije smela da se desi. Užasno je to što je on dobio nešto što sam ja želeo“.
Postoje dve vrste iracionalnih uverenja u slučaju nezdrave zavisti
U slučaju iracionalnih uverenja fokusiranih na vas i čemu stremite, možete biti zadovoljni (iako privremeno) ako dobijete ono što želite. Druga vrsta se fokusira na druge osobe i ono što oni poseduju a vi ne. Tu takođe možete biti privremeno zadovoljni ako ta soba izgubi ono što biste vi želeli da imate.
Kako razmišljate kada ste nezdravo zavidni?
Vaše misli su usmerene ka objektu koji želite i načinima kako da do njega dođete. Tom prilikom vi ne mislite o korisnosti objekta, da li je dostižan i koja je kranje cena (finansijska ili psihička) u vašoj poteri za njim. Zatim težite da omalovažite vrednost, željenu stvar i/ili osobu koja je poseduje ili smišljate kako da lišite drugu osobu željene stvari. Takođe možete misliti da je nepravedno to što nemate ono što želite bez obzira da li je to nepravedno ili ne. Misli o nepravdi vam mogu pomoći da opravdate (racionalizujete) vaše razmišljanje o načinima lišavanja druge osobe onoga što vi želite. U navedenom primeru – kada planirate način kako da kolegi namestite otkaz ovo možete opravdati nepravdom koja je vama učinjena.
Kako se ponašate kada ste nezdravo zavidni?
Verbalno nipodaštavate osobu kojoj zavidite i/ili predmet svoje želje, oduzimate predmet svoje želje od drugoga ili ga uništavate kako ga druga osoba ne bi imala.
Kako sebi da pomognete da ne budete nezdravo već zdravo zavidni?
Promenom načina razmišljanja koje dovodi do promena u emocionalnom odgovoru i ponašanju.
Alternativa postoji u obliku racionalnog (fleksibilnog) uverenja :
„Ja bih voleo da dobijem unapređenje koje je moj kolega dobio ali to ne znači da moram. To što što je on dobio unapređenje koje sam ja jako želeo jeste loše ali nije smak sveta i ja to mogu da podnesem. Nedobijanje unapređenja ne određuje moju vrednost kao ljudskog bića.“
Ako i dalje niste sigurni da li treba da se odreknete nezdrave zavisti u korist zdrave, zapitajte se kuda vas vodi jedan iracionalan (nefleksibilan) način razmišljanja?
Kada odgovorite na to pitanje verujem da dileme više biti neće.
dr Vukašin Perović
Literatura:
Dryden W. (2011) „Coping with envy“ Sheldon Press
