zavisnot

 

Bolesti zavisnosti jesu najčešće bolesti savremenog doba. Alkoholizam i narkomanija su najpoznatije bolesti zavisnosti. Poslednjih godina sve je češća i zavisnost od kocke i interneta. Bolesti zavisnosti direktno i inidrektno utiču na sve faze životnog ciklusa pojedinca ali i njegove porodice. Čovek koji je zavisnik je disfunkcionalan u sferama ličnog, porodičnog, profesionalnog i socijalnog funkcionisanja.

Uzroci:

  • genetska predispozicija
  • uticaj sredine
  • adiktivni potencijal supstance

Bolesti zavisnosti često se ne otkriju ili ne prepoznaju na vreme, pa se dugo održavaju zbog čega često imaju teške posledice.

Prema dijagnostičkim kriterijumima Svetske zdravstvene organizacije konačnu dijagnozu zavisnosti trebalo bi postaviti samo ako su tri ili više od sledećih fenomena doživljeni/ispoljeni u nekom periodu tokom prethodne godine (MKB-10):

  1. Jaka žudnja ili osećaj prinude za uzimanjem supstance
  2. Otežana kontrola ponašanja vezanog za uzimanje supstance (početak, završetak uzimanja, nivo upotrebe)
  3. Fiziološki apstinencijalni sindrom kada je prestala upotreba droge
  4. Dokaz o toleranciji – neophodna sve veća količina suspstance kako bi se postigao raniji efekat
  5. Progresivno zanemarivanje alternativnih zadovoljstava/interesovanja zbog korišćenja supstance
  6. Nastavljanje konzumiranja supstance i pored svesti o štetnim posledicama koje izaziva
  7. Sužavanje ličnog repertoara obrazaca za korišćenje psihoaktivne supstance

Psihoaktivne supstance koje stvaraju zavisnost:

  • Nikotin
  • Alkohol
  • Kofein
  • Kanabis (Marihuana)
  • Halucinogeni
  • Amfetamini
  • Kokain
  • Sedativi, hipnotici, anksiolitici
  • Opoidi (Morfin, Heroin, Metadon…)
  • Feniciklidin (PCP)
  • Anabolici – androgeni steroidi
  • Inhalanti
  • Sintetičke droge
  • Ekstazi (MDMA)

Svaka od ovih supstanci ima svoj tok stvaranja zavisnosti, kliničku sliku i neželjene efekte.

Tretman:

  • Farmakoterapija
  • Psihoterapija (individualna i/ili porodična)