Reč agorafobija potiče od grčkih reči agora – trg i fobo – bojati se i predstavlja strah od prelaska preko trgova, ulica ili otvorenog prostora uopšte. Ovaj koncept je danas proširen na još veći broj situacija i mesta – javna mesta, skupovi u kojima učestvuje veliki broj ljudi, prelazak mostova, odlazak na putovanja, samostalno napuštanje kuće ili pak ostajanje u njoj ali sam. Agorafobična osoba najčešće izbegava ovakva mesta i situacije, kako bi izbegla panični napad koji se potencijalno može dogoditi. Poremećaj je zastupljeniji kod ženskog dela populacije.

Ovaj poremećaj obično počinje tako što osoba na određenom mestu doživi panični napad (ili simptome slične paničnom napadu) i nakon toga razvija strah od ovih mesta. Osoba izbegava da odlazi na ovakva mesta kako bi izbegla strah koji je neprijatno osećanje, i na taj način se oseća sigurno, a ovo ponašanje biva potkrepljeno osećajem olakšanja kada je “strašna” situacija izbegnuta. Vremenom, poremećaj se generalizuje i na slična mesta i situacije u kojima bi osoba potencijalno mogla dobiti napad, te se širi spektar situacija koje osoba izbegava, čineći je se disfunkcionalnijom u praktičnom životu. U ekstremnim slučajevima agorafobija može dovesti do potpune vezanosti za kuću (koju osoba uopšte ne napušta) ili za svog “fobičnog pratioca” koji osobi pruža osećaj sigurnosti.

Terapija:

  • Psihoterapija – kognitivno bihejvioralna terapija